U Zrenjaninu predstavljeni rezultati istraživanja o cirkularnoj ekonomiji

Rezultati istraživanja o potencijalima grada i sektorima u kojima bi mogao da se pokrene prelazak na novi, zeleni model ekonomije, objedinjeni u publikaciji “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Zrenjaninu”, predstavljeni su zainteresovanima u petak 23. maja, u prostorijama gradskog Kulturnog centra. Ova studija rezultat je istraživanja  udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, a realizovana je u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji naša organizacija sprovodi zajedno sa partnerima Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Prema dostupnim podacima, na teritoriji grada Zrenjanina posluje se u 31 industrijskoj grani, a najveći prihodi ostvaruju se u proizvodnji prehrambenih proizvoda, nafte i gasa, tekstilnih i hemijskih proizvoda, u automobilskoj i metaloprerađivačkoj industriji.

Ispred udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”, koje u okviru projekta “Zeleni inkubator” sprovodi analizu uslova, potreba i mogućih prepreka za razvoj i primenu cirkularnih poslovnih modela u 40 opština i gradova u Srbiji, prisutne je pozdravila istraživačica Rosa Stiković. Pored pravnog okvira koji uređuje ovu oblast i aktuelnih strateških i planskih dokumenata, istraživanje u Zrenjaninu obuhvatilo je i intervjue sa predstavnicima i predstavnicama javnog i privrednog sektora, kojima se Stiković zahvalila na učešću i značajnom doprinosu u formulisanju zaključaka i preporuka.

U uvodnom delu prezentacije, stručnjak za  upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju Gojkan Stojinović uputio je sve koji nisu još imali prilike a žele da se upoznaju sa osnovnim postavkama ovog poslovnog modela na publikaciju “Mapa puta ka cirkularnoj ekonomiji” Ministarstva zaštite životne sredine i izdanja globalne Fondacije Elen Mek Artur. Stojinović je istakao da i pored dostupne literature, mali broj osoba suštinski razume koncept cirkularne ekonomije a glavni problem je u njenom poistovećivanju sa upravljanjem otpadom.

Cirkularna ekonomija je mnogo šira i, prema njegovom viđenju, jedna od ključnih izjava koja objašnjava suštinu glasi: “Ono što ne potrošite neće vam trebati”. Stojinović je podsetio i na “5S” filozofiju organizovanja i upravljanja – sortirajmo, složimo, zasijajmo, standardizujmo i budimo strpljivi. Kao dobar primer mogućnosti koje zeleni ekonomski model pruža, naveo je kućnu mašinu za reciklažu plastike koji iskorišćenu PET ambalažu pretvara u materijal za punjenje 3D štampača.

MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”, prisutne predstavnike i predstavnice lokalnih preduzeća, gradskih organa i službi i organizacija civilnog društva podsetio je da je nekoliko značajnih strateških dokumenata za Grad Zrenjanin u postupku izrade i donošenja, što je odlična prilika da se u njih unesu i mere podrške za uvođenje cirkularnog poslovnog modela. Jezdimirović je istakao da u Zrenjaninu već postoje preduzeća koja su zeleni ekonomski model implementirala u svoje poslovanje, i da se, primera radi, bio-otpad A.D. “Dijamant” uspešno koristi za dobijanje toplotne energije. Zrenjanin ima značajne mogućnosti i za veće korišćenje solarne energije, što može biti jedna od smernica za donosioce odluka i programe podsticaja u ovoj oblasti.

U razgovor se uključio i mikrobiolog Predrag Nenin, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine A.D. “Dijamant” koji je naglasio važnost izmene i usaglašavanja propisa koji trenutno onemogućavaju primenu cirkularnog modela u poslovnim procesima gde je to lako ostvarivo – primera radi, ukoliko bi se “Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje” ažurirao i uskladio sa evropskim standardima, dobar deo otpada iz prehrambene industrije koja je u Zrenjaninu razvijena, mogao bi se dalje koristiti.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Zrenjaninu” može se pronaći OVDE.

Snimak razgovora održanog 23. maja u Zrenjaninu dostupan je na Youtube kanalu “Inženjeri zaštite životne sredine”.