Četvrtog dana od izbijanja požara na nesanitarnoj deponiji u Bačkoj Palanci, 27. maja 2026. godine, televizija Nova jedan segment emisije „Probudi se“ posvetila je problemu neadekvatnog upravljanja otpadom. Sagovornik je bio MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora „Inženjera zaštite životne sredine“.

Prema podacima Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2025. godini registrovano je ukupno 2.217 požara na deponijama, što znači da je svakog dana prošle godine u Srbiji gorelo šest deponija. Kao glavni razlog za izbijanje požara na ovim lokalitetima, Jezdimirović je naveo neadekvatan sistem upravljanja otpadom. Naime, način na koji se u Srbiji upravlja otpadom idealan je za pojavu požara. On je pojasnio da je sistem sličan onom iz srednjeg veka, kada se na obodima grada kopala tzv. rupa za đubre — otpad se i dalje prikuplja i neselektovano odlaže na deponije. Kako ovako odložen otpad sadrži i organsku materiju, usled nedostatka vazduha, odnosno u anaerobnim uslovima, dolazi do stvaranja deponijskog gasa koji sadrži metan. Kada dođe do bilo kakve varnice, taj metan se pali.

Na pitanje novinarke šta bi bilo dugoročno rešenje, Jezdimirović je istakao da bi donosioci odluka na svim nivoima morali više da uvažavaju preporuke struke i shvate na koji način se pravilno upravlja otpadom. Dodao je da veliki broj požara na deponijama pokazuje da ne postoji dovoljno odgovornosti i stvarne želje da se problem sistemski reši. Sa stanovišta struke, neophodno je prvo uraditi selekciju otpada i izdvojiti ono što može da se reciklira. Od onoga što ne može da se reciklira može se napraviti gorivo iz otpada, koje se zatim, zbog svoje velike energetske vrednosti, spaljuje u cementarama ili insineratorima.

Jezdimirović je istakao da je za adekvatno upravljanje otpadom najodgovornija lokalna samouprava, kao i da ovaj sektor zahteva dugoročne procese i sistemski pristup. Na pitanje novinarke da li bi uvođenje takvog sistema bilo skupo, pojasnio je da pri svakom požaru toksične materije ulaze u lanac ishrane. Zagađenje hrane koje nastaje kao posledica požara na deponijama, kao i bolesti i štete po zdravlje stanovništva, ne mere se dovoljno, pa samo deluje da uvođenje adekvatnog sistema predstavlja trošak. Kako je naveo, kao i u drugim oblastima, prevencija je uvek jeftinija od saniranja štete.

Jezdimirović je gledaoce uputio na publikaciju „Izgubljeni vazduh: Uticaj požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji“, koju je izdao Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

U daljem razgovoru osvrnuo se i na novi Zakon o upravljanju otpadom, usvojen u decembru 2025. godine, koji, prema njegovim rečima, nije rešio pitanje odgovornosti onih koji rade u državnoj administraciji.

Novinarka je predstavila javnosti i publikaciju „Sistemska greška – Izveštaj iz senke za Poglavlje 27“, u čijoj pripremi su, kao članovi Koalicije 27, učestvovali i „Inženjeri zaštite životne sredine“. Ovaj izveštaj daje pregled, između ostalog, aktuelnog stanja u upravljanju otpadom u Republici Srbiji, kao i podatke o registrovanim požarima na deponijama tokom 2023. i 2024. godine.

Na kraju gostovanja, Jezdimirović je upozorio da bi nastavak sadašnje prakse neadekvatnog odlaganja i upravljanja otpadom, uz najavljene toplotne talase i visoke temperature, mogao dovesti do povećanja broja požara na deponijama u Srbiji.

Emisija „Probudi se“ emitovana 27. maja 2026. dostupna je na sajtu Televizije Nova.