Predstavljene mogućnosti opštine Raška za uvođenje modela cirkularne ekonomije

U okviru prezentacije rezultata istraživanja o potencijalima lokalnih samouprava za prelazak na cirkularnu ekonomiju, tim “Inženjera  zaštite životne sredine” u utorak 1. juna posetio je opštinu Raška.

Jedna od pet samouprava Raškog upravnog okruga, smeštena u središtu Ibarske doline, opština Raška okrenuta je najviše ka prerađivačkoj industriji, rudarstvu, poljoprivredi i turizmu. Od 150 malih i srednjih preduzeća, najveći deo posluje u sektoru prerade drveta i proizvodnji prehrambenih proizvoda.

Lokalnim preduzetnicima i preduzetnicama, predstavnicima i predstavnicama udruženja, organizacija, javno komunalnog preduzeća i opštinske uprave, u ime domaćina na početku skupa obratio se Zoran Simović, član opštinskog veća Opštine Raška. Simović je istakao da je Raška pre par nedelje pristupila izradi Plana razvoja opštine, a kao jedan od prioriteta izdvojena je upravo zaštita životne sredine.

Moderator razgovora Marko Vukomanović, potpredsednik udruženja “Zeleni putokazi”, prisutne je informisao da je studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Raški” nastala u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji “Inženjeri zaštite životne sredine” realizuju sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije. Istraživanje će biti sprovedeno u 40 opština i gradova širom Srbije, a u Raški je realizovano krajem 2020. godine.

Šta je u stvari cirkularna ekonomija i na koji način je moguće aktuelne poslovne prakse transformisati i naći interes za uvođenje novih, zelenih modela, prisutne je upoznala stručnjakinja za cirkularnu ekonomiju Dragana Petrović. U celom svetu situacija vezana za posledice klimatskih promena i sve veće zagađenje je kritična, pa ukoliko se razmišlja o generacijama koje dolaze iza nas, prioritet je naći način da se sačuva životna sredina. Petrović je podsetila da danas živimo u potrošačkom društvu, gde su proizvodi kratko u upotrebi i veoma brzo završavaju na otpadu. Poslovni model okrenut samo ka materijalnom profitu ilustrovala je primerom sijalice – još 1924. godine najveći proizvođači sijalica uvideli su da izrada kvalitetnih, dugotrajnih proizvoda nije ekonomski isplativa jer se potražnja smanjuje pa su inženjerima dali zadatak da naprave sijalice koje će u određenom, planiranom trenutku prestati da rade. Tako je nastao termin “planirano zastarevanje” – pravljenje proizvoda koji traju samo koliko im je garantni rok, čime su kupci primorani da ponovo kupe isti proizvod. Priroda funkcioniše drugačije i Petrović je naglasila da je ideja cirkularne ekonomije da se uspostavi sistem u kome, kao i u prirodi, otpada nema.

U drugom delu, Petrović je prezentovala primer grada Ljubljane, u kome uspešno fukcioniše jedan od najboljih sistema za upravljanje otpadom. Takođe, predstavila je i aktuelne procese u Republici Srbiji vezane za uvođenje modela cirkularne ekonomije, kao i nacionalni ekološki znak, koji je naša zemlja uvela još 2009. Godine.

Predsednik upravnog odbora „Inženjera zaštite životne sredine“ MSc Igor Jezdimirović detaljnije je predstavio projekat „Zeleni inkubator“, u okviru koga se sprovodi analiza uslova, potreba i mogućih prepreka za razvoj i primenu cirkularnih poslovnih modela u opštinama i gradovima u Srbiji i istakao da je Srbija tek na početku ovog puta. Jezdimirović je upoznao prisutne da je istraživanje obuhvatilo pregled pravnog okvira koji uređuje ovu oblast i aktuelnih strateških i planskih dokumenata, kao i intervjue sa predstavnicima i predstavnicama javnog i privrednog sektora. Opština Raška nema mnogo dokumenata, ali upravo to može da se iskoristi kao potencijal i da se prilikom izrade strategija i planova u njih implementiraju rešenja koja uključuju i cirkularnu ekonomiju.

Jezdimirović je podelio sa prisutnima informaciju da je pre nekoliko dana postignut dogovor da će opština Raška biti regionalni centar upravljanja otpadom, što otvara mogućnost da se otpad u punom kapacitetu iskoristi kao proizvodni resurs. Podsetio je i na zaključke i preporuke sprovedenog istraživanja, pre svega na potrebu da se uspostavi sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada.

Na kraju prezentacije, predstavnik opštine Zoran Simović još jednom se zahvalio „Inženjerima zaštite životne sredine“ na organizaciji skupa, informacijama i novim idema koje će omogućiti donosiocima odluka da na vreme uhvate korak sa aktuelnim ekonomskim kretanjima i kreiraju podsticajno okruženje za implementaciju cirkularne ekonomije.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Raški” može se pronaći OVDE.

Snimak razgovora održanog  1. juna u Raški dostupan je na  Youtube kanalu “Inženjera zaštite životne sredine”.

ProjekatZeleni inkubatorsprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije iInženjerima zaštite životne sredine”, uz podršku Evropske unije.