U okviru projekta „Zeleni inkubator“, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ sprovelo je analizu potencijala grada Niša za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, a rezultati istraživanja zainteresovanoj javnosti predstavljeni su 1. decembra, u prostoru Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga.

Na početku skupa, u ime grada Niša učesnike i učesnice pozdravio je član Gradskog veća zadužen za privredu i održivi razvoj prof. dr Vladislav Marjanović, koji je istakao da se Niš u novim strateškim dokumentima jasno opredelio ka putu okrenutom ka održivom razvoju, koji uključuje i prelazak sa linearnih na cirkularne poslovne modele.

Ispred domaćina, Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga, okupljenima se obratio direktor Aleksandar Milićević. Milićević je podsetio da današnji način života nameće neophodnost bavljenja cirkularnom ekonomijom, kako ne bi došli u situaciju da budemo zatrpani otpadom.

Moderatorka Olivera Milošević, predsednica organizacije „Zeleni ključ“, razgovor je otvorila informacijom da, prema dostupnim podacima, stanovnici i stanovnice Niša u proseku proizvedu 1 kg otpada dnevno i da je unapređenje sistema upravljanja otpadom neophodno.

U prvom delu prezentacije, vanredni profesor na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Dr Nemanja Stanisavljević govorio je o pojmu i principima cirkularne ekonomije. Stanisavljević je istakao da je cirkularna ekonomija širok pojam koji obuhvata različite aspekte – od ponovne upotrebe proizvoda, produženog veka upotrebe proizvoda, zajedničke upotrebe proizvoda, sve to upotrebe otpada kao sekundarnog resursa. Količina stvorenog otpada danas posledica je savremenog načina života koji karakteriše prekomerna potrošnja. Svi materijali, jednog trenutka kada završe u sistemu upravljanja otpadom, mogu predstavljati ozbiljan problem, pre svega posmatrajući toksične supstance koje sadrže. Upravo toksične materije predstavljaju ograničavajući faktor za upotrebu takozvanih antropogenih resursa u cirkularnoj ekonomiji. Ključno pitanje jeste gde, nakon tretmana otpada, one završavaju i koji je kvalitet proizvoda koji se dobijaju.ž

Stanisavljević je naglasio da je važno da se sa aspekta cirkularne ekonomije promišljaju i traže rešenja i za zbrinjavanje materijala koji ne mogu da se recikliraju.

Moderatorka je otvorila diskusija nakon prvog izlaganja. Bratimir Nešić, magistar zaštite životne sredine, zaposlen u kompaniji PWW koja zbrinjava otpad u dva regiona, osvrnuo se na iznete probleme i izazove koji stoje na putu prelaska na cirkularne poslovne modele i sa učesnicima i učesnicama podelio iskustva sprovođenja nekoliko projekata usmerenih na uvođenje primarne selekcije otpada u Nišu i Leskovcu, što je, kako je naglasio, prvi korak za postizanje održivosti sistema upravljanja otpadom.

Jedan od koautora studije, Gojkan Stojinović osvrnuo se na pojam odgovornosti i naglasio da kada se građanima i građankama omogući da se ponašaju odgovorno – konkretno, kada im se omoguće odgovarajuće posude za primarnu selekciju odpada, oni to i čine isto kao i građani i građanke Švedske, Norveške, Nemačke ili bilo koje druge razvijene države. Nažalost, u Srbiji čitav niz lokalnih samoprava nije pokriven sistem primarne selekcije, odnosno njihovi stanovnici nemaju uopšte mogućnost da se ponašaju odgovorno.

Sonja Popović, predstavnica JKP „Medijana“ i Arhus centra Južne i Istočne Srbije, istakla je da sve što je urađeno u Nišu jesu pilot projekti, te da još uvek ne postoji lokalni propis kojim bi se svi akteri sistema upravljanja komunalnim otpadom obavezali na primarnu separaciju.

MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, u drugom delu prezentacije prisutne predstavnike i predstavnice privrede, udruženja, organizacija, lokalne samouprave i medija informisao je o projektu „Zeleni inkubator“ u okviru koga je izrađena studija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Nišu“. „Zeleni inkubator“ uz podršku Evropske unije i Ministarstva zaštite životne sredine sprovode, „Inženjeri zaštite životne sredine“ u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije.

Sa ciljem da se sagledaju potencijali za prelazak na cirkularne modele na lokalnom nivou,  u okviru projekta sprovedeno je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravaljanja komunalnim otpadom.

Jezdimirović je istakao da znatan broj lokalnih samouprava ne poštuje zakonsku obavezu i ne dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine podatke o prikupljenim količinama i sastavu komunalnog otpada, pa već tu nastaje prepreka koja usporava planiranje i buduću implementaciju cirkularnih poslovnih modela u ovom sektoru. Analizom je ustanovljeno da grad Niš ima dobru polaznu osnovu i preduslove za tranziciju.

Diskusija je otvorena i na kraju prezentacije, a priliku da se uključe imali su učesnici i učesnice prisutni u sali Regionalne privredne komore, tako i oni koji su razgovor pratili putem Zoom platforme.

 

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Nišu” može se pronaći  OVDE, a snimak prezentacije dostupan je na Youtube kanalu „Inženjera zaštite životne sredine“.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije. Realizaciju prezentacije u Nišu pomoglo je i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.