Inženjeri zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), predstavili su 14. jula 2026. godine, u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, rezultate istraživanja „Uticaj požara na deponijama u identifikovanim ‘vrućim tačkama’ na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi“.

Skup je otvorio Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, koji je ukazao na potrebu da se upravljanje otpadom i zaštita životne sredine postave među najviše razvojne prioritete. U ime UNEP-a prisutnima se obratila Aleksandra Šiljić Tomić, koja je istakla da je projekat nastavak aktivnosti pokrenutih nakon velikog požara na deponiji u Vinči 2021. godine, sa ciljem da se razviju alati koji će pomoći institucijama da efikasnije procenjuju rizike i planiraju preventivne mere. Takođe, podsetila je na publikaciju „Izgubljeni vazduh“ koja je prevedena i na srpski jezik a posvećena je upravo uticaju zagađenja koja nastaju tokom požara na deponijama na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Stručni tim koji čine prim. dr sc. med. Branislava Matić Savićević, dr Snežana Živković Perišić i MSc Lana Kukobat predstavio je rezultate primene dva međunarodno priznata alata – AirQ+, koji je razvila Svetska zdravstvena organizacija, i PRA.MS metodologije za procenu rizika povezanih sa kontaminiranim lokacijama.

Analiza sprovedena primenom AirQ+ obuhvatila je deset lokalnih samouprava u Srbiji – Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Šabac, Kragujevac, Vinču (Beograd), Medijanu (Niš), Leskovac i Bor. Rezultati pokazuju da je zdravstveni teret povezan sa dugotrajnom izloženošću suspendovanim PM_2.5 česticama prisutan u svim analiziranim sredinama. Kao najizraženiji zdravstveni efekat izdvajaju se kardiovaskularne bolesti, dok nijedan od analiziranih lokaliteta ne dostiže preporučene godišnje vrednosti Svetske zdravstvene organizacije za koncentraciju ovih čestica, već je uvek njihova koncentracija veća od preporučene.

Pored zdravstvenih analiza, istraživanje je obuhvatilo i procenu potencijalnih puteva izloženosti zagađenju sa deponija primenom PRA.MS metodologije. Analizirano je 14 lokacija – 11 nesanitarnih i 3 regionalne sanitarne deponije – uz korišćenje podataka o požarima, hidrologiji, pravcima vetra, urbanizaciji i drugim prostornim karakteristikama. Rezultati omogućavaju rangiranje lokacija prema nivou rizika i predstavljaju stručnu osnovu za planiranje sanacije i drugih preventivnih aktivnosti.

Jedna od najvažnijih poruka istraživanja jeste da danas postoje pouzdani alati koji mogu pomoći donosiocima odluka da prioritete određuju na osnovu podataka, a ne paušalnih procena ili pretpostavki. Međutim, kvalitet takvih analiza direktno zavisi od dostupnosti i pouzdanosti osnovnih podataka – od merenja koncentracija PM čestica do informacija o lokacijama deponija, količinama otpada i evidenciji požara.

Moderator skupa MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine, istakao je da je period donošenja odluka „po osećaju“ odavno trebalo da ostane iza nas.

– Danas postoje svetski priznate metodologije koje jasno pokazuju gde su najveći rizici i šta treba da bude prioritet. Da bismo ih koristili, neophodni su kvalitetni podaci, kontinuiran monitoring i veća dostupnost informacija koje institucije već poseduju, naglasio je Jezdimirović.

Rezultati istraživanja biće dostavljeni nadležnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave, sa ciljem da doprinesu unapređenju upravljanja otpadom, zaštiti kvaliteta vazduha i očuvanju zdravlja stanovništva.

…

Istraživanje „Uticaj požara na deponijama u identifikovanim ‘vrućim tačkama’ na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi“  sprovedeno je u okviru projekta „Promote policy solutions for circularity and sound agricultural and municipal waste management for improved urban air quality and resilience to health, economic and social shocks in selected beneficiary countries in Asia-Pacific and the Western Balkans“, koji realizuje udruženje Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).