Udruženje „Zemlja znanja“ i portal novaekonomija.rs u četvrtak 25. novembra 2021. godine, u Envoy konferencijskom centru u Beogradu, organizovali su panel diskusiju „Kuda ide otpad od kovida?“, koja je imala za cilj da pokrene razgovor o neophodnosti odgovornog i bezbednog upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji.

Podsećajući da je pandemija ušla u drugu godinu, moderator  Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, razgovor je započeo pitanjem da li je struktura sistema upravljanja otpadom uspela da se podigne na nivo koji može da primi kontinuirani priliv kovid-otpada.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Marina Todorović rekla je da, nažalost, zbrinjavanje povećane produkcije medicinskog i farmaceutskog otpada nije efikasno rešeno i da se on veoma često odlaže u kontejnere za komunalni otpad.

– Sistem za zbrinjavanje infektivnog medicinskog otpada u Srbiji implementiran je uz pomoć Evropske unije 2009. i 2011. godine i bio je orijentisan na otpad iz državnog sektora. Taj sistem je živ i dalje, funkcioniše i mogu sa sigurnošću da kažem da je prošao najteži period – istakao je Bojan Sudarev, direktor firme „Remondis Medison“ iz Zrenjanina, koja je dobila dozvolu i posao upravljanja otpadom između ostalog i iz kovid bolnica u Novom Sadu i Beogradu. Tačka gde nastaje problem i gde nije sve do kraja rešeno jeste činjenica da se u Srbiji tretmanom infektivnog otpada bave bolnice, ali samo otpadom koji je nastao u samoj ustanovi. U praksi, dešava se da i druge zdravstvene ustanove svoj infektivni otpad donose radi tretmana u bolnice, čime se znatno povećava rizik po zdravlje i životnu sredinu. Sudarev je rekao da je Ministarstvo zaštite životne sredine na početku pandemije izdalo uputstvo kojim je savetovano bolnicama da ne prihvataju tuđ otpad, ali se ovo ne poštuje.

Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora „Inženjera zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, istakao je da smo pod uticajem pandemije naučili koliko nam je bitno zdravlje, jer se to do sada uglavnom podrazumevalo. Jezdimirović je naglasio da proces učenja ne zavisi samo od građana, već i od institucija koje imaju obavezu da  prate primenu zakona i propisa i sankcionišu one koji se ne ponašaju adekvatno.

Prema procenama, u Srbiji se pre pandemije generisalo oko 5.000 tona medicinskog otpada godišnje, od čega je 20% opasan otpad. Stiče se utisak da javna infrastruktura za njegovo upravljanje nije adekvatno postavljena, posebno kada se ima u vidu da ovaj otpad nastaje i u kućnim uslovima, i da od početka pandemije i pored različitih uputstava, maske, rukavice i drugi kovid-otpad najčešće završava u komunalnom otpadu, rekao je Mitrović.

– Upravljanje medicinskim otpadom regulisano je Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, koji su pravljeni prateći preporuke Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije – naglasila je Todorović. Ono što je problematično jeste nadzor primene ovih propisa, jer u Ministarstvu radi manje od 10 inspektora i inspektorki nadležnih za kontrolu i nadzor opasnog otpada.

Dr Slobodan Tošović, profesor u penziji, informisao je prisutne da medicinski otpad može biti i opasan i neopasan. Merenja su davno rađena, pa su procene da u generisanom medicinskom otpadu infektivni, odnosno opasni otpad čini 30 do 40 odsto ukupnih količina. Neopasan medicinski otpad može da se odlaže zajedno sa komunalnim, dok se opasan posebno tretira, on ide unutrašnjim transportom, privremeno se skladišti u zdravstvenoj  ustanovi – ukoliko je spoljna temperatura viša od 15 stepeni, dozvoljeno je skadištenje do tri dana, ukoliko je niža, do 7 dana.

Srbija ne odudara od proseka što se tiče količina generisanog infektivnog medicinskog otpada od zemalja u okruženju. Prema standardima Evropske unije, kovid otpad spada u kategoriju 1 i on se tretira ili spaljivanjem ili autoklaviranjem (sterilizacijom) i drobljenjem, rekao je Sudarev.

– Na početku pandemije dobijali smo velik broj upita preduzeća, ustanova i  građana, koji su se interesovali šta da rade sa maskama i rukavicama jer nisu želeli da ih bacaju u komunalni otpad.  Mi smo kao preduzeće imali ideju da se stanovništvu da mogućnost, ne obaveza, da maske i rukavice odlažu u posebne kontejnere, da se makar jedan takav kontejner postavi na teritoriji opštine, ali je od strane državnih zvaničnika ova inicijativa zaustavljena – kazao je Sudarev.

Jezdimirović je podsetio na problem sa farmaceutskim otpadom, bilo da je on nastao usled lečenja od kovida u kućnim uslovima, bilo usled lečenja od drugih bolesti. Naime, iako zakonska rešenja postoje, građani i građanke ne mogu da odu u bilo koju apoteku i predaju ono što im je od lekova ostalo nakon lečenja. Pokazalo se da nema razumevanja kod donosilaca odluka da se ceo sistem sprovede do kraja.

U razgovoru je ukazano i na netransparentan rad državnih organa koji kreiraju i odgovorni su za implementaciju sisitema upravljanja otpadom.

– Nažalost, Program upravljanja otpadom jedva je došao do javnosti. Učešće zainteresovanih u javnoj raspravi o predlogu izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom takođe je bilo otežano jer institucije nisu uspele da obezbede tehničke uslove za online diskusiju – rekao je Jezdimirović. On je naglasio da se mora mnogo više raditi na odgovornosti onih koji donose odluke i uspostavljanju mehanizama kontrole koji imaju smisla.

Snimak razgovora može se pogledati na youtube kanalu portala novaekonomija.rs.