U maloj sali Gradske uprave Grada Pančeva, u sredu 8. decembra udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ organizovalo je prezentaciju rezultata istraživanja o mogućnostima koje Grad Pančevo ima za implementaciju cirkularnih poslovnih modela. Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Zeleni inkubator“, a analizom je obuhvaćeno ukupno 40 lokalnih samouprava u Republici Srbiji.

Moderatorka razgovora Ana Svilar, master inženjerka zaštite životne sredine, u uvodnom delu podsetila je da je još od poslednje industrijske revolucije najzastupljeniji linearni poslovni model koji se oslanja na nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i princip „Uzmi – iskoristi – odloži“. Međutim, kako su prirodni resursi organičeni, na globalnom nivou poslednjih godina intenzivno se zagovara prelazak na cirkularni ekonomski model, koji pruža mogućnost da se njihova preterana upotreba i degradacija smanji, uz smanjenje zagađenja i ostalih negativnih uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu.

Dr Aleksandar Ćosović, samostalni konsultant iz oblasti zaštite životne sredine, zainteresovanim predstavnicima i predstavnicama lokalne samouprave, privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i medija predstavio je ključne principe cirkularne ekonomije, kao i osnovne poslovne modele i strategije: cirkularni dizajn, ekonomiju deljenja i pružanja usluga umesto kupovine proizvoda, ekonomski model ponovne upotrebe iskorišćenih resursa, produženi životni vek proizvoda i proizvod kao uslugu. Ćosović je predavanje upotpunio primerima iz prakse; za ilustraciju cirkularnog dizajna izdvojio je preduzeće iz Litvanije, koje izrađuje abažure za lampe od recikliranog papira, kao i firmu iz naše zemlje, koja se bavi proizvodnjom biorazgradivih netoksičnih folija na bazi biopolimera izdvojenih iz ostataka nastalih u procesu prerade voća i povrća. Folije se koriste za izradu kesa za jednokratnu upotrebu; nakon korišćenja, ova kesa se može potpuno bezbedno rastopiti u toploj vodi ili zakopati u zemlju, gde će se za svega nekoliko meseci razgraditi. Kada je u pitanju ekonomija deljenja i pružanja usluga umesto kupovine proizoda, Ćosović je izdvojio primer iz Belgije, gde je firma uspešno razvila posao sa opremom za bebe – ona se otkupljuje od roditelja kojima više nije potrebna, održava i iznajmljuje novim korisnicima.

Studiju „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu“ okupljenima je predstavio MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“. Publikacija je izrađena u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji „Inženjeri zaštite životne sredine“ sprovode sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, a koji je podržan od strane Evropske unije i Ministarstva zaštite životne sredine. Istraživanje na osnovu koga je nastala studija, realizovano je u 40 opština i gradova u Srbiji, sa ciljem da se sagledaju potencijali za prelazak na cirkularne modele na lokalnom nivou. Svaka studija sadrži edukativni deo, koji objedinjuje osnovne informacije o cirkularnoj ekonomiji i analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i deo specifičan za svaku opštinu/grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravljanja komunalnim otpadom.

Jezdimirović je naglasio da, iako cirkularna ekonomija ne obuhvata samo otpad, on je posebno izdvojen iz više razloga – od toga da je problem otpada toliko velik da zahteva urgentno rešavanja na nivou donosilaca odluka, do činjenice da je otpad nešto što svi mi svakodnevno generišemo i imamo mogućnost da i sami, na različite načine, na njega utičemo. On je informisao prisutne da je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo skoro usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine, koji će obuhvatiti i podršku za nekoliko lokalnih samouprava da izrade Mape puta za cirkularnu ekonomiju. Mape puta zamišljenje su kao dubinske analize stanja, sa jasnim preporukama za transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, pa bi i Grad Pančevo u odnosu na do sada sprovedene aktivnosti mogao da konkuriše za ovu podršku.

Moderatorka razgovora zahvalila se govornicima i pozvala okupljene da se uključe u diskusiju. Žarko Dakić, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za lokalnu samoupravu i informacione tehnologije, pohvalio je projekat koji je prezentovan i izdvojio globalne procese koji su, prema njegovom mišljenju, uticali na pojavu novih ekonomskih modela, kakav je i cirkularna ekonomija odnosno, kako je rekao, „silikonski socijalizam“. Podsetio je prisutne na rešenja koja su na ovim prostorima već bila u upotrebi, s posebnim osvrtom na Pančevo, kao jedan od najrazvijenijih gradova u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Dejan Živković, građanin Pančeva i novinar, osvrnuo se na decenijske probleme koji postoje u gradu, pre svega zagađenje u južnoj idustrijskoj zoni, i istakao koji su sve neophodni preduslovi da bi se uopšte razmišljalo o uvođenju cirkularne ekonomije. Predstavnica JKP „Higijena“ Pančevo Jovanka Dakić informisala je prisutne da se komunalni sektor koji se bavi otpadom na različite načine trudi da pronađe podršku za unapređenje poslovanja, kao i da se na teritoriji grada sprovode različiti projekti usmereni dirketno ka građanima i građankama.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu” može se pronaći  OVDE, a snimak prezentacije dostupan je na Youtube kanalu “Inženjera zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije. Realizaciju prezentacije u Bečeju pomoglo je i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.