Uz podršku Ekološkog pokreta „Moravski orašak“ i Opštine Trstenik, u četvrtak 24. juna, u Većnici Narodnog univerziteta,  „Inženjeri zaštite životne sredine“ organizovali su prezentaciju rezultata istraživanja o mogućnostima lokalnih samouprava u Srbiji za uvođenje poslovnih modela na principima cirkularne ekonomije.

Teritorija Trstenika prostire se na površini od 448 kvadratnih kilometara i obuhvata 51 naseljeno mesto u kojima živi blizu 43.000 osoba. Iako je u drugoj polovini prošlog veka opština bila industrijski centar za proizvodnju hidraulike i pneumatika, danas je najprepoznatljivija po mineralnoj vodi „Mivela“, povrtarskoj proizvodnji i proizvodnji voćnog i loznog sadnog materijala.

Na početku skupa, u ime domaćina, okupljenim predstavnicima i predstavnicama organizacija, udruženja, privrednih subjekata, medija i lokalne samouprave obratio se Dejan Rakovac, zamenik predsednice Opštine.

Gordana Rodić, predsednica Ekološkog pokreta „Moravski orašak“ i moderatorka razgovora, podsetila je da današnji način života, na globalnom nivou, odlikuje sve veća potrošnja što za posledicu ima smanjenje resursa koji su na raspolaganju i enormno gomilanje otpada. Cirkularna ekonomija jedan je od modela koji zemlje Evropske unije primenjuju u cilju rešenja ovih problema.

Rodić je predstavila i projekat „Zeleni inkubator“, koji „Inženjeri zaštite životne sredine“ realizuju sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, a u okviru koga će biti sprovedena istraživanja o potencijalima za prelazak na cirkularnu ekonomiju u 40 opština i gradova širom Srbije.

O tome šta znači cirkularna ekonomija u upravljanju otpadom govorio je ekspert u ovoj oblasti Miroslav Premović. U upravljanju otpadom cirkularna ekonomija je sve ono što obezbeđuje ali i uključuje održivo smanjenje, materijalno iskorišćenje (pre svega reciklažu) i/ili energetsko iskorišćenje otpada. Krajnji cilj je iskoristiti sav mogući otpad – njegovu materijalnu ili njegovu energetsku vrednost. Premović je naglasio da, Iako je polazište novog „kružnog“ poslovnog modela zaštita i očuvanje životne sredine, bez ekonomskog pokretača – zarade – on neće biti održiv.

Zbog toga je ključno precizno praćenje troškova u ovom sektoru, koje, nažalost, u Srbiji još uvek nije na pravi način uspostavljeno. Samo delimično se znaju troškovi razvrstavanje, transporta i pred-tretmana otpada, a takse za štetu u životnoj sredini nisu potpuno definisane. Vlada je u medijima najavljivala „ugljeničnu“ ili CO2 taksu, pa je velika verovatnoća da će se u narednih nekoliko godina i naša zemlja prebaciti na obračunavanje cene emisije ugljen-dioksida do koje dolazi u procesu proizvodnje, istakao je Premović.

Za uspostavljenje cirkularnog ekonomskog modela jedan od preduslova je i poznavanje morfologije (količine i sastava) svih tokova otpada, ali svega 30 od 141-og javno-komunalnog preduzeća u Srbiji radi redovna i precizna merenja i evidenciju prikupljenog otpada. Osim količine, izuzetno je važno imati informaciju i o reciklabilnosti, odnosno mogućnosti da se konkretan otpad reciklira. Premović je naveo primere ambalaže koja je u širokoj upotrebi, ali koja je dizajnirana tako da njena reciklaža nije isplativa – zbog dodatih boja, druge vrste materijala (npr. papir sa 1% dodate plastike) i slično.

MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora „Inženjera zaštite životne sredine“, pozdravio je prisutne u ime udruženja koje sprovodi projekat „Zeleni inkubator“ i objasnio značaj sagledavanja mogućnosti za uvođenja cirkularnih poslovnih modela u opštini Trstenik. Pre svega, Jezdimirović je ukazao na izazove koje će doneti prelazak na regionalni sistem upravljanja otpadom.

Trenutno, kao i u većini drugih lokalnih samouprava, ne postoje podaci o količinama i vrstama otpada koji se generiše i sakupi u Trsteniku. U okviru istraživanje, došlo se do informacije da, prema procenama, u ukupnoj količini komunalnog otpada koji se godišnje prikupi na teritoriji opštine, skoro 45% čini biorazgradivi otpad. Jedno od mogućih cirkularnih rešenja jeste da se, kao u opštini Bajina Bašta, uz podršku opštine, kroz EU ili slične projekte, obezbede kućni komposteri i dodele domaćinstvima i na taj način ovaj otpad iskoristi.

Na kraju prezentacije otvorena je diskusija; dr Ljiljana Pecić sa Akademije strukovnih studija Šumadija – Odsek u Trsteniku zahvalila se na prilici da se čuju nove tendencije u oblasti zaštite životne sredine i ukazala na mogućnost uključivanja studenata i studentkinja koji se školuju na Akademiju u programe i projekte promocije i uvođenja cirkularne ekonomije.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Trsteniku” može se pronaći OVDE.

Snimak razgovora održanog  24. juna u Trsteniku dostupan je na  Youtube kanalu “Inženjera zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.