Na štandu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam AP Vojvodine, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u utorak, 19. maja, Inženjeri zaštite životne sredine uspešno su realizovali radionicu „Pravilno upravljanje biootpadom u poljoprivredi i mogućnosti njegovog iskorišćenja“.

Prvo predavanje održao je doc. dr Tihomir Novaković sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Novaković je istakao da se u Srbiji godišnje proizvede oko 13,9 miliona tona biljnih ostataka, uključujući slamu, kukuruzovinu i druge žetvene ostatke. Umesto spaljivanja, ova biomasa može se koristiti za proizvodnju biogasa, električne i toplotne energije, komposta, biočara (biouglja), bioplastike i drugih proizvoda.

Nažalost, paljenje biljnih ostataka i dalje je česta praksa jer predstavlja najbrži i najjeftiniji način uklanjanja biljnog otpada nakon poljoprivrednih radova, uprkos ozbiljnim negativnim posledicama po životnu sredinu.

– Paljenjem se oslobađaju velike količine ugljen-dioksida, čađi i drugih gasova koji doprinose zagađenju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte, dok se istovremeno uništavaju mikroflora i fauna u površinskom sloju zemljišta – rekao je Novaković.

Kako je naglasio, negativni efekti paljenja biljnih ostataka ne završavaju se u atmosferi, već imaju duboke i dugoročne posledice po zemljište, vodene ekosisteme i celokupno funkcionisanje ekosistema.

Drugo predavanje, pod nazivom „Korišćenje poljoprivredne biomase u biogas postrojenjima – izazovi i mogućnosti“, održala je Lidija Zelić iz Udruženja „Biogas Srbija“. Zelić se nadovezala na prethodnu temu i istakla da Srbija ima velike mogućnosti za razvoj biogasnog sektora upravo zahvaljujući značajnim količinama poljoprivredne biomase i stajnjaka. Srbija trenutno ima 45 biogasnih postrojenja ukupne snage 44,6 MW, ali stručnjaci procenjuju da bi potencijal mogao da dostigne čak 500 MW.

– Biogasne elektrane rade neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i proizvode znatno više električne energije od drugih obnovljivih izvora iste snage, uz dodatnu proizvodnju korisne toplotne energije – istakla je Zelić.

Više od 20 poljoprivrednika, predstavnika i predstavnica akademske zajednice, kao i zanatlija i privrednika, kroz razgovor je upoznato sa izazovima i mogućim rešenjima za bolje i pametnije iskorišćenje biootpada. Naglašena je potreba za boljom edukacijom poljoprivrednika, strožim sprovođenjem kaznenih mera protiv spaljivanja biomase, finansijskim podsticajima za održivo upravljanje biomasom, jačanjem infrastrukture, kao i donošenjem jasnije regulative za sektor biogasa i biometana u Srbiji.

Radionica je realizovana u saradnji sa organizacijom United Nations Environment Programme kroz projekat „Promote policy solutions for circularity and sound agricultural and municipal waste management for improved urban air quality and resilience to health, economic and social shocks in selected beneficiary countries in Asia-Pacific and the Western Balkans“, koji sprovode Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Udruženja samostalnih zanatlija Novi Sad.