EKOnferencija “Životna sredina – svetska prestonica 2021”

U organizaciji kompanije Mass Media Digital, u Beogradu je 29. i 30. juna organizovana konferencija posvećena različitim aspektima zaštite životne sredine.

Više od 40 govornika i govornica, tokom dvodnevnog programa, predstavili su nove informacije, planove i strategije, izazove i primere iz prakse koji su ima li za cilj da daju što bolju sliku stanja u oblasti zaštiti životne sredine i održivog razvoja u Srbiji, kroz potencijale prirodnih resursa i različite sektore – ekološki kapital i bezbednost, energetika, obnovljivi izvori energije, cirkularna ekonomija, turizam, transport, građevinarstvo, industrija.  Život u ekološkom dugu, koliko su povoljni “krediti” životne sredine? Šta smo naučili, osvestili, vidimo li bolje na blizinu ili na daljinu kroz „covid“ naočare ? Voda, zlata vredan resurs – šta radimo? Reciklaža u teoriji je ok, koliko je ima u praksi? Kako (pro)disati i (pre)živeti u gradu? – neke su od tema o kojima se razgovaralo.

Drugog dana, dva panela u okviru dela “Zelena tranzicija”, moderirao je Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora “Inženjera zaštite životne sredine”. U uvodnom delu prvog razgovora pod nazivom “Mapa puta za cirkularnu ekonomiju – ko je na startu, a ko već trči?”, Jezdimirović je naglasio važnost sinergije privrede, javnog i civilnog sektora.

Podatke o otpadu i drugim aktivnostima bitnim za životnu sredinu prikuplja Agencija za zaštitu životne sredine Srbije; kako planiranje tranzicije sa linearne na kružnu ekonomiju nije moguće bez tačnih i sigurnih podataka, na panelu je postavljeno pitanje različitih informacija koje se pojavljuju u zvaničnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku.

Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić objasnio je da pomenute institucije podatke prikupljaju po osnovu osvlašćena koja su im poverena – Agencija u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, a Zavod za statistiku u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici. Redžić je naglasio da Zakon ne predviđa da Agencija prikuplja podatke o rudarskom, životinjskom, tečnom i gasovitom otpadu i drugo, pa tu dolazi do nepodudaranja u objavljenim podacima. Primera radi, rudarskog otpada je 10 ili čak 20 puta više od ostalog otpada; on je regulisan posebnim propisima i podatke o njemu prikuplja Ministarstvo rudarstva i energetike.

Redžić je istakao da se Agenciji godišnje dostavi oko 17.000 izveštaja vezanih za otpad, ali da, nažalost, još uvek ima onih koji nisu ažurni i izbegavaju slanje podataka. Pripremljen je novi alat koji će omogućiti praćenje otpada od generisanja pa do izvoza i Agencija očekuje da će već iduće godine javnosti i svim  zainteresovanima biti na raspolaganju detaljne analize. Takođe, Agencija je u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan, koja je predviđena Evropskim zelenim dogovorom, uključena u izradu indikatora za Eurostat – kancelariju Evropske unije za statistiu.

Direktor Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović istakao je značaj jasnog definisanja plana Srbije u oblasti unapređenja zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije do 2030. godine, kako bi i javni i privatni sektor iskoristili mogućnosti za povlačenje sredstava koja će Evropska unija opredeliti za tu namenu. Prema procenama PKS, za rad na zelenoj trazniciji Srbiji je potrebno minimum 500 hiljada evra godišnje. Mitroviće je predstavio i konzorcijum kompanija “Alijansa za zelenu tranziciju”, koji je formirala Privredna komora, sa ciljem da objedini znanja, predvodi promene u cirkularnoj ekonomiji i pruži podršku državnim organima u poslovima koji predstoje. Veliki izazovi, kako je istakao Mitrović, predstoje sektorima energetike, čelika i poljoprivrede, jer uspešan izvoz i praćenje koraka sa Evropom zavise od rešenja naše zemlje po pitanju takse za CO2.

Sandra Kamberović, ispred Legal and Policy Advisor, Kamberovic & Cisneros Holdings, rekla je da svaka država bira svoj put za prelazak na cirkularnu ekonomiju. Srbija uspešno kreira okvir kroz javne politike i u ovom segmentu je najviše napredovala u odnosu na zemlje Balkana, ali je potrebno i jasno opredeljenje ka zaštiti životne sredine od strane donosilaca odluka, koje bi se kroz institucije sprovodilo na svim nivoima.

Iskustva u primeni modela cirkularne ekonomije u poslovanju predstavila je Marjana Davidović, direktorka Nestle Adriatic. Iako su kao velika kompanija i deo međunarodnog sistema u ogromnoj prednosti, budući da znanja i alate dobijaju od kolega i koleginica iz centrale preduzeća, tranzicija ka cirkulanoj ekonomije nije laka i predstavlja dugotrajan proces, naglasila je Davidović. Fabrika Nestle u Surčinu trenutno posluje u režimu nula otpada – voda se prečišćava, ambalaža reciklira, u kompaniji je ukinuta plastika za jednokratnu upotrebu, organski otpad se, uz podršku partnera, prerađuje, višak hrane se redovno donira. No, da bi se pravi rezultati ostvarili, neophodna je i edukacija i kontinuirani rad i sa potrošačima. Davidović je iznela primer pakovanja supe – ambalaža ovog Nestle proizvoda je smanjena za 1 cm, čime je na godišnjem nivou ostvarena ušteda od 50 tona folije za pakovanje, odnosno 50 tona ovog otpada manje. Iako sada supa na policama u radnjama izgleda manje od ostalih sličnih proizvoda,  suština je da nema razloga da se ambalažni otpad stvara bez potrebe i da pakovanja budu poluprazna.

Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka kompanije Telenor, podsetila je da ovo preduzeće preko 10 godina u kontaktu sa korisnicima i korisnicama koristi samo papirne kese, kao i da ima uvedene uspešne sisteme servisiranja i reciklaže telefona.

Drugi panel bio je posvećen otpadu i reciklaži, a moderator Jezdimirović razgovarao je sa Mirjanom Todorović iz Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama Ministarstva zaštite životne sredine, prof. dr Aleksandrom Jovovićem sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, direktorom JKP Šumadija iz Kragujevca Nemanjom Dimitrijevićem i Tamarom Vidić Perko i “Voka Snaga” iz Ljubljane.

Video snimak oba dana konferencije dostupan je sajtu massmediainternational.rs.

Foto: Mass Media Internatonal