Potencijali opštine Beočin za prelazak na cirkularnu ekonomiju

Prema aktuelnim procenama, do 2030. godine Evropska unija mogla bi da ostvari ekonomsku dobit od 1,8 milijardi evra implementacijom modela zelene ekonomije. Kolike su mogućnosti Beočina za prelazak na cirkularnu ekonomiju sa predstavnicima i predstavnicama lokalne samouprave i privrede razgovarano je u utorak 18. maja na prezentaciji publikacije “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Beočinu”.

U okviru projekta “Zeleni inkubator” udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” realizuju istraživanje uslova, potreba i mogućih prepreka za razvoj i primenu cirkularnih poslovnih modela u 40 opština i gradova u Srbiji. Opština Beočin bila je uključena u prvi krug analize, a osim zakonskog okvira i usvojenih strateških dokumenata, sprovedeni su i intervjui sa lokalnim preduzetnicima i preduzetnicama, predstavnicima i predstavnicama javno-komunalnog preduzeća, opštinske uprave i kompanija koje posluju na njenoj teritoriji.

Predstavljanje rezultata istraživanja i preporuka za socioekonomski razvoj lokalne zajednice upriličeno je u Velikoj sali Skupštine opštine Beočin. Prisutne je pozdravila predsednica Opštine Mirjana Malešević Milkić, a u uvodnom delu dr Nemanja Stanisavljević, vanredni profesor na Fakultetu tehničkih  nauka Univerziteta u Novom Sadu – Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, održao je kraće predavanje o samom konceptu cirkularne ekonomije.

Stanisavljević je posebno istakao važnost promišljanja o svakom segmentu novog zelenog modela i ograničenjima koja se ne bi smela izostaviti iz proračuna – pre svega, kolika je optimalna stopa recikliranja za određeni materijal, koliko toksičnih supstanci se može reciklirati u cirkularnoj ekonomiji i koja su rešenja za finalno odredište takozvanih ne-reciklabilnih frakcija – materijala koji ne mogu da se dalje prerađuju.

Predsednik Upravnog odbora udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” MSc Igor Jezdimirović okupljenima je prezentovao analizu trenutnog stanja u Beočinu, u kome, prema dostupnim podacima, posluje 140 privrednih društava  i  457 preduzetnika i preduzetnica. Jezdimirović je ukazao da su u prethodnim studijama koje su rađene za ovu sremsku opštinu, prepoznati potencijali za korišćenje obnovljivih izvora energije, kako iz poljoprivrednog otpada i biomase, tako i iz solarnih i geotermalnih izvora, i potencijali iz reciklaže otpada.

Nažalost, kao i u većini opština i gradova obuhvaćenih istraživanjem, ni za Beočin nije izrađena nova strategija upravljanja otpadom, a bez ažurnih i tačnih informacija o vrstama i količinama otpada koji se generiše nemoguće je utvrditi količine sirovina, čime je onemogućeno i kreiranje i planiranje biznisa koji bi se zasnivali na principima cirkularne ekonomije.

Jedna od istraživačica i moderatorka razgovora Rosa Stiković predstavila je  primere dobre prakse koji, bez obzira na sva ograničenja, uspevaju da razvijaju svoje poslovanje u okviru modela zelene ekonomije. Stiković je posebno istakla još uvek neiskorišćen potencijal, a to je otpad iz vinarija kojih u opštini Beočin ima sve više.

Tokom diskusije, Smiljana Stojanović, direktorka KUERK d.o.o. iz Beočina, predložila je da se u okviru opštinske  uprave jedna osoba zaduži za aktivnosti tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji – zadatak bi joj bio da obilazi teren,  upoznaje se sa mogućnostima i problemima svih aktera na  lokalu, bila bi u mogućnosti da savetuje, kao i da prikuplja  podatke neophodne za informisano planiranje. Sličan model već se primenjuje u sektoru poljoprivrede.

Marko Muhadinović iz firme Lafarge Srbija zahvalio se “Inženjerima zaštite životne sredine” na organizovanju skupa  i naglasio značaj razmene informacija i ideja koje u narednom periodu mogu u Beočinu pokrenuti procese  transformacije ka cirkularnom ekonomskom modelu.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Beočinu” može se pronaći OVDE.

Snimak razgovora održanog 18. maja u Beočinu dostupan je na Youtube kanalu “Inženjera zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i “Inženjerima zaštite životne sredine”, uz podršku Evropske unije.