Potencijali grada Sombora za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji

U okviru projekta „Zeleni inkubator“, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ sprovelo je istraživanje mogućnosti grada Sombora za implementaciju cirkularnih principa u lokalnoj zajednici, a rezultati analize predstavljeni su zainteresovanoj javnosti u utorak 9. novembra, u Velikoj sali Skupštine grada.

Predstavnike i predstavnice organa i službi grada, poslovnog i civilnog sektora i lokalnih medija ispred Grada Sombora pozdravio je Siniša Borota, pomoćnik Gradonačelnika za oblast urbanizma i zaštite životne sredine. Borota je istakao važnost koncepta cirkularne ekonomije i potrebu da se što pre on uvede u razvojne planove i strateška dokumenta.

Rosa Stiković, jedna od istraživačica i moderatorka razgovora, predstavila je prisutnima projekat „Zeleni inkubator“, koji „Inženjeri zaštite životne sredine“ sprovode sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, a u okviru koga se analiziraju potencijali 40 opština i gradova u Republici Srbiji za prelazak na cirkularnu ekonomiju. Očekuje se da će do kraja godine sve studije biti završene, i da će, uz „Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ Ministarstva zaštite životne sredine i nacionalni Program za cirkularnu ekonomiju, koji je u izradi, biti odličan putokaz lokalnim samoupravama za tranziciju ka novim modelima poslovanja i društvenog razvoja.

Razliku između još uvek najzastupljenijeg modela linerane ekonomije i novog, kružnog modela, zainteresovanima je predstavio stručnjak u oblasti upravljanja otpadom Andrija Penzeš. Penzeš je istakao da se cirkularna ekonomija oslanja na tri principa: Dizajn proizvoda i proizvodnju koja eliminiše nastajanje otpada i zagađenje, Dugoročnu upotrebu proizvoda i materijala i Regeneraciju prirodnih resursa.  Pojasnio je da bi, primera radi, na nivou pojedinca/ke to značilo, pre svega, promenu potrošačkih navika, kupovinu samo neophodnih proizvoda, korišćenje proizvoda sa povratnom ambalažom, zatim izbor proizvoda koji su izrađeni po ekološkim standardima,  grejanje i hlađenje domaćistva korišćenjem rešenja kojima se izbegava zavisnost od centralizovanih sistema, kompostiranje biorazgradivog otpada i slično.

Penzeš je izneo mišljenje da bi, kao preduslov za uvođenje cirkularne ekonomije u gradu Somboru, bilo potrebno izraditi Lokalnu strategiju održivog urbanog razvoja, unaprediti lokalnu komunalnu infrastrukturu nabavkom posuda za primarnu selekciju komunalnog otpada, zatim proširiti kapacitete Reciklažnog centra JKP „Čistoća“ u Somboru, ali i kontinuirano raditi na podizanju svesti o pravilnom upravljanju otpadom i mogućim načinima racionalnog raspolaganja prirodnim resursima.

Rezultate istraživanja objedinjene u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Somboru“ predstavio je predsednik Upravnog odbora udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ MSc Igor Jezdimirović. Jezdimirović je naglasio značaj usaglašavanja aktivnosti koje se sprovode u Republici Srbiji sa rešenjima koja je usvojila Evropska unija i razmatranje primene proverenih modela koji su već pokazali dobre rezultate u drugim zemljama, kao što je sistem kesa za primarnu separaciju otpada iz domaćinstva koji se koristi u Švajcarskoj.

U drugom delu, prisutni su imali priliku da postave pitanja i daju svoje sugestije vezane za temu. Valerija Forgić, predstavnica Centra za razvoj zajednice „Link“ i nastavnica u srednjoj školi, upoznala je prisutne sa istraživanjem koje je u proteklom periodu rađeno sa mladima u Somboru i koje je pokazalo, između ostalog, da je svega 5% ove populacije upoznato sa činjenicom da grad Sombor ima reciklažni centar. S druge strane, Forgić je istakla da upravo mladi imaju najveći potencijal da usvoje i primenjuju principe održivog razvoja i cirkularne ekonomije i da je ulaganje u različite edukativne i informativne programe neophodno.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Somboru” može se pronaći  OVDE.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.