U Velikoj sali Skupštine Grada Valjeva, u četvrtak 19. maja udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ zainteresovanoj javnosti predstavilo je publikaciju „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu“, nastalu u okviru projekta „Zeleni inkubator“.

Više od pedeset predstavnika i predstavnica institucija, ustanova, privrednih subjekata, udruženja, organizacija i medija pozdravio je ispred Grada Valjeva Miroslav Pimić, savetnik u Odeljenju za lokalni razvoj, poljoprivredu i komunalne delatnosti, a ispred Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga direktor Stanko Marković.

Moderator Branko Petrović, član Evropskog pokreta Srbija – Valjevo,  informisao je okupljene da je u okviru projekta „Zeleni inkubator“, koji „Inženjeri zaštite životne sredine“ realizuju u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, sprovedena analiza potencijala 40 lokalnih samouprava u Srbiji za uvođenje poslovnih modela na principima cirkularne ekonomije.

U prvom delu prezentacije, stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju i jedan od autora studije Gojkan Stojinović govorio je o konceptu, definicijama i osnovnim principima novog, kružnog ekonomskog modela. Istakao je da prelazak na cirkularnu ekonomiju predstavlja sistemski pomak koji gradi dugoročnu otpornost, generiše poslovne i ekonomske mogućnosti i pruža ekološke i društvene koristi. Stojinović je izdvojio aktivnosti koje konkretnoj zajednici mogu da omoguće vraćanje na kružni ekonomski model, a to su pre svega: postavljanje cirkularne ekonomije kao multidisciplinarnog i međudisciplinarnog sinergijskog modela, osnaživanje obrazovnog sistema i edukacija, zatim sagledavanje realnih zahteva, potreba i rezultata privrednog okruženja, kao i transparentno i aktivno učešće u procesu tranzicije svih donosilaca odluka, a posebno jedinice lokalne samouprave.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović istakao je da nakon pandemije korona virusa i krize u Ukrajini svet i Evropa nikada više neće biti isti, da je neophodno razumeti nove koordinate biznisa i da nam je tu potrebna cirkularna ekonomija. Naglasio je da izvoznici znaju da već sada proizvodi koji idu na evropsko tržište moraju da imaju i deklaraciju sa uputstvom kako da se rasklope i na koji način se delovi zamenjuju. I Mitrović je izdvojio važnost obrazovanja i iskazao bojazan da Srbija neće moći da sprovede zelenu tranziciju jer neće imati obrazovanog kadra za taj proces. Kada je u pitanju grad Valjevo, potrebno je sistemski urediti i redizajnirati javno-komunalni sektor; konstatovao je da, primera radi, grad nema urbanog klimatologa na osnovu čijih predviđanja visokih temperatura i urbanih ostrva pregrevanja bi trebalo organizovati život u lokalnoj zajednici.

Projekat „Zeleni inkubator“ i metodologiju istraživanja koje je sprovedeno za potrebe izrade studije predstavio je predsednik Upravnog odbora udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović. Potencijali lokalnih samouprava za tranziciju na cirkularne poslovne modele posmatrani su sa dva aspekta – kroz analizu pravno-insitucionalnog okvira i analizu sistema upravljanja otpadom. Jezdimirović je naglasio da je glavni problem sa kojim se istraživački tim susretao nedostatak podataka – koliko se otpada generiše, kakvog je on sastava, gde se odlaže. U okviru analize sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom, anketirani su operateri koji posluju na teritoriji grada Valjeva.

– „Ono što privrednici u Valjevu vide kao jedan od pokazatelja i prepreka na putu ka cirkularnoj ekonomiji jeste nerazumevanje pojma same cirkularne ekonomije, jer vrlo često nismo svesni da ono što nama danas predstavlja opterećenje i otpad, može da bude ulazna sirovina za one koji upravo od te sirovine mogu da naprave svoj proizvod. Ono što je ključno u tom delu jeste dobra komunikacija, znanje pre svega, od toga koliko otpada, odnosno koje vrste nus proizvoda privredni subjekt može imati i pouzdanost da na to možete računati kao resurs“ – kazao je Jezdimirović.

U drugom delu prezentacije u razgovor su se uključili lokalni akteri, pre svega iz sektora privrede. Bogoljub Pantelić iz preduzeća „Bosis“ d.o.o. koje se bavi proizvodnjom štampane i kaširane kartonske ambalaže ohrabrio je kolege i koleginice i rekao da „Bosis“ već sada 85% otpada koji u procesu proizvodnje nastane reciklira.

Preduzeće je, kao dobar primer cirkularne ekonomije, uvelo i uspešno primenjuje praksu korićenja polovnih rezervnih delova za mašine i opremu koju koristi. Pantelić je istakao da je za prelazak na cirkularnu ekonomiju izuzetno važno okupiti i izgraditi dobar tim na nivou lokalne zajednice koji će osmisliti i na realnim osnovama postaviti ceo proces tranzicije – kako će se koji korak sprovesti, ko će biti odgovoran, ko će kompletan proces voditi i slično.

Primere dobre prakse, ali i otvorena pitanja vezana za trenutno stanje i potencijale grada Valjeva izneli su tokom diskusije i Aleksandra Kandić – Pepol d.o.o.,  Kristina Cvejanov  – Greenloop i  Kosana Vićentijević -Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – odsek Valjevo.

Publikacija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu” može se pronaći  OVDE, a snimak prezentacije dostupan je na Youtube kanalu “Inženjera zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije. Organizaciju prezentacije u Valjevu pomogli su i Regionalna privredna komora Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga i Evropski pokret Srbija – Valjevo.