U četvrtak, 16. Marta 2023. godine, u prostorijama Privredne komore Vojvodine, održan je Okrugli  „Otpadno ulje – sirovina ili otpad?“ koji su zajednički organizovali Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” i Savet za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Vojvodine. 

S obzirom da se u Srbiji otpadno mineralno i sintetičko ulje prikuplja u vrlo malom procentu, zbog čega najveći deo završava u životnoj sredini, nepravilno odloženo ili spaljeno na neadekvatan način i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ovim događajem pokrenut je razgovor o mogućim načinima unapređenja ovakvog stanja u Srbiji.

Prisutnima se najpre obratio predsednik Privredne komore Vojvodine, Boško Vučurević istakavši važnost teme o kojoj se govori, kao i spremnosti Privredne komore Vojvodine da preko Saveta za cirkularnu ekonomiju da punu podršku organizaciji skupova koji imaju za cilj edukaciju i kreiranje inicijativa  prema donosiocima odluka. Vučurević je istakao i da su procenti ulja koji se kod nas prerađuju na minimalnom nivou, gotovo 10%, i da se to mora poboljšati.

Jedan od učesnika događaja, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg, najavio je da će sekretarijat u skladu i sa aktivnostima Ministarstva zaštite životne sredine, nastojati da uvede red i obaveze za generisanje i skladištenje ove vrste otpada, a naročito u delu neplaćanja obaveza. Takođe, najavljene su i aktivnostu koje će u narednom periodu biti sprovedene u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, i uz podršku jedne međunardone organizacije, a kojima će se započeti projekat razvoja sistema zbrinjavanja otpadnog ulja, kako bi se kroz softversko rešenje dobio potpuni pregled svih generatora otpada na teritoriji Vojvodine. Ovakav registar trebalo bi da omogući lakše formiranje mreže i dobijanje podataka o sakupljanju otpada, između ostalog i otpadnog ulja.

Pregled regulatorno-pravnog okvira u upravljanju otpadnim mineralnim i sintetičkim uljima predstavila je Ivana Milovac, pravnica Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“. Pored zakonskih obaveza i problema primene pojedinih zakonskih odredbi u praksi, predstavila je i dokumente javnih politika koji su usvojeni u 2022. godini.

Prim.dr sc.med. Branislava Matić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, istakla je da su neke od analiza Stalne konferencije gradova i opština dovele do poražavajućih rezultata kada se analiziraju strateška i planska dokumenta u lokalnim samouprava i postojanje humanih resursa za realizaciju tih dokumenata.

– Štetne materije iz otpadnih ulja i maziva nalaze se kako u zemlji, tako i u vodi, ali i u vazduhu i to je ono što je naproblematičnije. Izveštaji često kažu da je koncentracija štetnih čestica u vazduhu ispod dozvoljenih vrednosti. To je, uglavnom, mimikrija. Koncentracije PM čestica mogu biti jako niske, ali je bitno šta se „nakači“ na te čestice, što znači da možemo da na PM česticama imamo mnoštvo organskih jedinjenja i teških metala. Na žalost, kod nas se još uvek na nedovoljnom broju mesta radi super-specifikacija sastava PM čestca na ciljane polutante – naglasila je prim. dr sc. med. Branislava Matić.

Zbog toga, ona apeluje da se otpadna motorna ulja nikako ne izlivaju u kanalizaciju, zemlju, vodu, ne odlažu sa drugim otpadom, spaljuju na otvorenom, koriste za uništavanje korova i slično, već da otpadna ulja uvek predaju ovlašćenim sakupljačima.

Primer dobre prakse upravljanja otpadnim uljima predstavio je Nebojša Malešević iz kompanije Avista Oil.

– Kada se radi o mineralnim i sintetskim otpadnim uljima jedina mogućnost da se ispune principi cirkularne ekonomije i održivog razvoja jeste re-rafinacija otpadnog ulja. Re-rafinacijom se dobija bazno ulje koje se koristi dalje u proizvodnji maziva i uz dodavanje aditiva dobija se ulje odgovarajućeg kvaliteta. Od jedne tone sirove nafte se dobija 2% baznog ulja, a od jedne tone otpadnog ulja dobija se 65% baznog ulja. Ono što je takođe važno, re-rafinacijom se značajno čuva životna sredina smanjuje opasnost oboljenja građana, nivo PM čestica, globalno zagrevanje i tako dalje – istakao je Malešević.

Marko Muhadinović, iz kompanije Lafarge Srbija, učestvovao je u razgovoru Okruglog stola gde je istakao da ta kompanija koristi otpadno ulje za dobijanje energije, ali da je ono u ukupnom iznosu manje od 1%, kao i da se koriste samo one vrste otpadnih ulja koja se ne mogu ni na jedan drugi način iskoristiti, te da za tu svrhu ova kompanija sve potrebne saglasnosti i dozvole. 

Da bi se unapredio sistem prikupljanja i adekvatnog odlaganja otpadnog ulja, nakon razgovora proizašlo je i nekoliko zaključaka, a naročito da je neophodno:

1.  Unaprediti zakonsku regulativu i usvojiti novi Pravilnik o upravljanju otpadnim uljima na čije se usvajanje čeka više od tri godine;
2.  Sprovesti edukaciju relevantnih aktera: institucija, sakupljača otpada, trgovaca i lica koja vrše zamenu ulja, ali i građana i građanki o adekvatnom sakupljanju, čuvanju i krajnjem pravilnom odlaganju ove vrste otpada, kao i posledicama koje neadekvatno odlaganje može imati na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
3. Unaprediti kapacitete za sakupljanje ove vrste otpada i izgraditi reciklažna dvorišta koja će omogućiti i građanima da ovu vrstu otpada pravilno odlože;
4. Uspostaviti kontinuiranu saradnju svih aktera: javnog, privatnog i civilnog sektora.

Celu Konferenciju i Okrugli sto pod nazivom „Otpadna ulja – sirovina ili otpad?“ možete pogledati na LINKU.