60 organizacija civilnog društva poslalo je zajedničko pismo komesaru EU za životnu sredinu Virginijusu Sinkevičijusu, pozivajući EU da bolje zaštiti prirodu tokom razvoja energetske infrastrukture u skladu sa Ugovorom o energetskoj zajednici.

Poslednjih godina došlo je do porasta sukoba između energetske infrastrukture i zaštite prirode u regionu Energetske zajednice. Konkretno, intenzivna hidroenergetska izgradnja oštetila je reke i potoke u nekim od najdragocenijih i najstarijih oblasti Zapadnog Balkana, slivu reke Dnjestar i Gruzije.

Zemlje Energetske zajednice predstavljaju globalna žarišta biodiverziteta, sa obimnim planinama, rečnim i jezerskim sistemima, koji su dom brojnim ugroženim i endemskim vrstama i važnim staništima. Mnoge reke su još uvek u dobrom ili netaknutom stanju, ali su nedovoljno zaštićene. Sporazumi o stabilizaciji i Sporazumi o pridruživanju zemalja zahtevaju od njih da donesu zakone EU o zaštiti prirode, ali u mnogim slučajevima ne postoje jasni rokovi za to.

U decembru 2022. godine, zemlje su se obavezale na ciljeve do 2030. za smanjenje gasova staklene bašte, energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, što je verovatno ubrzalo i izgradnju postrojenja za obnovljive energije svih vrsta – kako sa malim uticajem, kao što je solarna energija na krovu, tako i sa visokim uticajem kao što je npr. hidroenergija i šumska biomasa.

Organizacije potpisnice pisma stoga traže od Komisije da preduzme hitne korake da uključi relevantne delove Okvirnih direktiva EU o staništima, pticama i vodama u Ugovor o energetskoj zajednici, kako bi se obezbedila ravnoteža između zaštite prirode i razvoja energetskog sektora.

Velika ekspanzija održivih oblika obnovljive energije je „dobar i neophodan korak ka borbi protiv zagađenja vazduha i klimatskih promena“, ističu ove organizacije.

Ali, potpisnice pisma takođe upozoravaju, „Ako nije praćena adekvatnim zaštitama životne sredine, rasprostranjena izgradnja novih energetskih objekata će naneti štetu prirodi i izazvati protivljenje javnosti, kao što se već vidi kod hidroenergije. Ne možemo sebi priuštiti takvu reakciju da ugrozimo tranziciju ka energetski efikasnoj ekonomiji zasnovanoj na održivim oblicima obnovljive energije.“

U novembru 2020. Evropska komisija je pokazala spremnost da uključi relevantne delove ovih direktiva u Ugovor o energetskoj zajednici. Međutim, trenutni pomak nije dovoljan.

Pipa Galop, savetnica za energetiku za jugoistočnu Evropu u CEE Bankwatch Netvork izjavila je– „Postaje sve hitnije da se ojača zakon o prirodi Energetske zajednice. Ubrzavanje razvoja energetske infrastrukture bez odgovarajućih mera zaštite životne sredine neće se dobro završiti.“

Kada se pravilno primenjuje, zakonodavstvo EU o zaštiti prirode je dovoljno snažno da zaštiti prirodu, ali dovoljno fleksibilno da obezbedi odgovarajući razvoj obnovljivih izvora energije. Komisija mora predložiti da se to uključi u Ugovor o energetskoj zajednici što je pre moguće.

Pismo upućeno komesaru EU za životnu sredinu Virginijusu Sinkevičijusu koje je zajednički uputilo 60 organizacija, a među kojima je i udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ može se pročitati OVDE.

Saopštenje preuzeto sa: CEE BankWatch Network.