U Sremski Karlovcima su danas svečano uručena priznanja ZELENI I CRNI LIST u najvećoj i najstarijoj ekološkoj akciji u Srbiji „Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine“, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine.

Najstarije ekološko priznanje u Srbiji osmišljeno je sa ciljem podizanja svesti o značaju ekologije, ukazivanja na probleme i moguća rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Akciju su pre 36 godina pokrenuli su Ekološki magazin „Čekajući vetar“ Drugog programa Radio Beograda i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Poslednjih deset godina partner Radio Beogradu 2 u ovoj akciji je Pokret gorana Vojvodine.

Svoje predloge za zagađivača i zaštitnike životne sredine uputili su i ove godine udruženja, organizacije, institucije, pojedinci, kao i novinari ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija iz čitave Srbije.

Dobitnici ZELENOG LISTA za 2018. godinu su:

1. ORGANIZACIJA „SRBIJA ZA MLADE“ – Za promociju ekološke odgovornosti i akciju čišćenja Uvačkog jezera.
Ova organizacija za omladinski turizam okupila je tim mladih ljudi sa idejom da, kombinujući različita stručna znanja, napravi iskorak ka drugačijoj percepciji Srbije kao dinamične, atraktivne i izazovne zemlje. Od osnivanja 2011. godine, između ostalog, bili su koordinatori Radne grupe za donošenje Strategije razvoja omladinskog turizma u Srbiji, radili su na razvijanju android aplikacije koja predstavlja turistički vodič na „pametnim“ telefonima kroz preko 50 destinacija u našoj zemlji i organizovali prvo istraživanje o omladinskom turizmu. Broje više od 2000 članova.

2. POKRET “TRASH HERO” SRBIJA – Za omasovljavanje akcija uređenja životne sredine.
Dragana Katić i Boris Nikolić, osnivači srpskog ogranka svetskog pokreta Trash hero, prvi put su očistili Zvezdarsku šumu sa još troje volontera. Danas im se u akcijama pridružuje sve veći broj građana, mnogi gradovi i sela u Srbiji postali su deo ovog Pokreta, a samo u prošlonedeljnoj akciji – sa divlje deponije na Avali uklonjeno je pet tona smeća. Podršku su im pružili Udruženje Avala Grin Lajf, JKP Gradska čistoća i GSP Beograd. Ovo je i početak nacionalne kampanje „Treš izazov Srbija“, u kojoj im je partner Ekostar Pak.

3. VLADIMIR MANIĆ, prosvetni radnik iz Niša – Za višedecenijski prosvetiteljski rad u oblasti očuvanja prirode.
Učitelj iz Niša dve i po decenije obilazi Staru planinu, beležeći detalje kamerom i fotoaparatom. Više stotina sati snimljenog materijala o lepotama divljih predela, biljnim i životinjskim vrstama, starim naseljima, stočarima, crkvama i manastirima, uobličio je u filmove, od kojih su neki nagrađeni na međunarodnim festivalima, a neki se, po odobrenju Ministarstva prosvete, koriste u školama širom Srbije. Vladimir Manić može da se pohvali i značajnim otkrićima: početkom devedesetih na Vidliču je snimio riđeg mišara, pticu iz porodice jastrebova za koju se do tada nije znalo da živi na našim prostorima; snimio je i crnoplodnu dunjaricu, za koju se nije znalo da postoji u flori Srbije, a takođe je otkrio i snimio seriju velikih vodopada u slivu Toplodolske reke, koji su bili nepoznati javnosti.

4. POKRET “ODBRANIMO REKE STARE PLANINE” – Za upornu borbu protiv izgradnje mini hidroelektrana.
Pokret je učinio vidljivim problem izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na planinskim rekama Srbije. Brojnim akcijama, među kojima je i najveći ekološki skup u novijoj istoriji naše zemlje, vraćanjem reka u korita, tribinama i protestima, uspeli su da podignu svest građana o šteti koju ovi objekti prave.

5. DRAGANA KOJIČIĆ, arhitekta – Za osmišljavanje i sprovođenje ekoloških projekata izgradnje energetski efikasnih kuća zidanih blatom.
Radi na promociji i prezentaciji zemljane arhitekture kroz teorijski i praktični rad, u saradnji sa zavodima za zaštitu spomenika kulture, nevladinim sektorom i pojedincima. Zemljanu arhitekturu je specijalizirala u Francuskoj, pokretač je budućeg Centra za zemljanu arhitekturu u Mošorinu, a tekstove na ovu temu piše na blogovima www.kucacuvarkuca.com i www.zemljanaarhitektura.com. Vlasnica je firme Earth&Crafts gradnju zemljom i prirodnim materijalima.

6. AKCIONARSKO DRUŠTVO ELEKTROMREŽA SRBIJE – Za akciju zaštite ptica i očuvanje
životne sredine.
Elektromreža Srbije preduzela je aktivnosti u cilju unapređenja zaštite ptica na visokonaponskim dalekovodima na teritoriji Srbije, posebno u Vojvodini. Postavljanjem veštačkih gnezda i usklađivanjem remonta dalekovoda sa reproduktivnim ciklusom ptica, pomažu retkim vrstama da se bezbedno gnezde na stubovima dalekovoda.

7. IZVIĐAČKI ODRED „STEVICA POPOV“, Platičevo – Za revitalizaciju zaštićenog staništa Bara Trskovača.
Izviđači ovog odreda učestvuju u svim akcijama revitalizacije zaštićenog staništa Bara Trskovača, koje se nalazi u neposrednoj blizini sela. Sakupljaju smeće, sade mladice u zaštitnim zonama područja i uklanjaju invazivnu vegetaciju.

8. INŽENjERI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, Novi Sad – Za doprinos u afirmisanju ekoloških aktivnosti u procesu pridruživanja EU.
Inženjeri zaštite životne sredine informišu, obrazuju i podstiču građane na aktivno učešće u održivom razvoju svih zajednica, kroz očuvanje prirodnih resursa, razvoj cirkularne ekonomije i promovisanju zdravlja i blagostanja svih živih bića. Član su Koalicije 27 i autori Upravljanja otpadom, dela Izveštaja iz senke o Poglavlju 27. Njihovi predstavnici su članovi Radne grupe Ministarstva za zaštitu životne sredine za izradu planova primene okvirne direktive o otpadu i o deponijama. Sa portala reciklaza.biz nedeljno na 1700 adresa šalju vesti iz oblasti upravljanja otpadom.

9. DRAGANA RATKOVIĆ, urednica emisije „Pod staklenim zvonom“, Radio Novog Sada – za višegodišnje širenje ekološke kulture.
Dvadeset godina uređuje ovu ekološku emisiju, promoviše rad pojedinaca, udruženja i institucija koji doprinose zaštiti životne sredine. Informiše slušaoce, a u razgovoru sa stručnjacima traži i nudi rešenja za ekološke probleme.

10. ORGANIZACIJA “ANIMAL RESCUE SRBIJA” – Za spasavanje životinja iz kritičnih situacija.
Ova neprofitna organizacija, zasnovana na dobrovoljnosti, spasava životinje iz situacija gde im je ugrožen život, a pristup mestu na kome se nalaze je otežan, rizičan, komplikovan ili nije moguć na uobičajeni način. Za tri godine postojanja, iza njih je nekoliko stotina uspešnih akcija.

Specijalna priznanja Zeleni list dobili su:

MISIJA OEBS u Beogradu – Za višegodišnju podršku u očuvanju životne sredine.
Jačanje principa dobrog upravljanja i očuvanje ekoloških prava su ključne oblasti angažovanja Misije
OEBS-a u Srbiji u aktivnostima iz oblasti zaštite životne sredine. Aktivnosti Misije bile su usmerene na
pružanje podrške državnim i lokalnim vlastima kako bi ispunili obaveze u vezi sa obezbeđivanjem
pristupa informacijama o životnoj sredini, promovisanju većeg učešća javnosti u procesima donošenja
odluka i pristupu pravosuđu, kako i predviđa Arhuska konvencija UN-a, koju je Republika Srbija 2009.
godine ratifikovala. Misija je omogućila susrete i diskusije između civilnih i državnih aktera sa ciljem da se utvrde nedostaci, ali i formulišu rešenja za ekonomske i ekološke izazove – organizovane su kampanje za poboljšanje upravljanja otpadom, upravljanje vodama, upravljanje rizicima od katastrofa.
Predstavljeni su i novi koncepti, uključujući kružnu ekonomiju kao sredstvo za održivi razvoj i uticaj na klimatske promene.

REVIJA “ZOV” – Za višedecenijsko širenje ekološke kulture.
Specijalizovano izdanje Kompanije Novosti, namenjeno ljubiteljima prirode, obeležilo je 35 godina postojanja. U svojoj dugoj istoriji Revija Zov stekla je ugled među hobistima iz sveta kinologije, felinologije, akvaristike, teraristike i sveta ptica, sa savremenim pristupom lovu, ribolovu i zaštiti životne sredine.

Prof. dr RATKO RISTIĆ, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu – Za pedagoški rad i istrajnost u brizi o zaštiti životne sredine.
Stručno i argumentovano, pisanjem naučnih radova i otvorenih pisama nadležnim institucijama, učestvovanjem na tribinama i mitinzima, daje nemerljiv doprinos borbi protiv izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na planinskim rekama Srbije, posebno u zaštićenim područjima.

CRNI LIST

Za najvećeg zagađivača u 2018. godini, CRNI LIST su dobili Termoelektrana i rudnici Kostolac zbog neodgovarajućeg saniranja pepelišta i nebrigu o životnoj sredini.
Iako je još 2010.godine Evropska banka za obnovu i razvoj u saniranje pepelišta na koje se odlaže jalovina ove termoelektrane uložila 35 milona evra, ništa nije poboljšano u rešavanju ovog problema. Građani koji stanuju u blizini i dalje trpe posledice velikog zagađenja, a kuće su im pune prašine. Ovim pepelištem ugrožen je i Viminacijum, spomenik od neprocenjivog kulturnog i istorijskog značaja, koji se nalazi nekoliko kilometara od Termoelektrane i rudnika.

Priznanja su uručena u svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima.