Najava izgradnje regionalne deponije u Novom Sadu pozitivan je pomak na koji se dugo čekalo i koji bi značajno smanjio uticaj štetnog zagađenja na zdravlje Novosađana. Izgradnja regionalne deponije početak je rešavanja problema upravljanja komunalnim otpadom u Novom Sadu i okolnim opštinama.

Najava da će ova pozitivna inicijativa izgradnje regionalne deponije imati i svoje negativne posledice u vidu poskupljenja cene odnošenja smeća, nažalost, pokazatelj je nedovoljne posvećenosti ovom problemu i svaljivanje tereta na krajnje korisnike, a sve pod plaštom izgovora kako trenutna cena nije ekonomska i da mora doći do povećanja.

Novosađani svakoga meseca za uslugu odnošenja, transporta i odlaganja otpada na računima objedinjene naplate za komunalne usluge plaćaju 147,90 dinara + 10 % pdv-a = 162,69 dinara po članu domaćinstva. Ova cena usluge je među najskupljim u Srbiji. Da bi se dobila prava slika izdvajanja u ove namene, izdvajanjima kroz objedinjenu naplatu potrebno je dodati i izdvajanja iz budžeta Grada Novog Sada. Naime, usvojenim Predlogom Plana budžeta za 2019. godini, planirano je izdvajanje 344,11 miliona dinara za Upravljanje otpadom. Takodje, Planom subvencija za 2019. Godinu predvidjena su sredstva na ime kapitalnih subvencija za JKP “Čistoća” Novi Sad u ukupnom iznosu od 97,3 miliona dinara.

 Kada se zna da se Gradski budžet puni novcima građana i privrede, jasno je da cena koštanja usluga JKP „Čistoće“ u realnosti daleko prevazilazi cifru koju vidimo na računima JKP „Informatike“.

Pored toga u Novom Sadu odavno je prošlo vreme predviđeno za reviziju Lokalnog plana upravljanja otpadom i Regionalnog plana upravljanja otpadom, pa je veliko pitanje na osnovu kojih planskih dokumanata se vrše investicije i određuje njihova vrednost.

Sa stručne tačke gledišta investicija od 5-6 hiljada evra po podzemnom kontejneru umesto rešavanja prikupljanja otpada nadzemnim desetinama puta jeftinijim kontejnerima daleko je od racionalnog i ekonomski opravdanog. Pražnjenje podzemnih kontejnera zahteva vozilo koje je duplo skuplje u odnosu na vozilo koje prikuplja otpad iz nadzemnih kontejnera. Na sve to treba dodati i visoke troškove održavanja i popravke podzemnih kontejnera. Podzemni kontejneri opravdani su isključivo u najintenzivnije izgrađenim centrima naselja, gde su ovakva rešenja neophodna usled nedostatka prostora. Postavljati podzemne kontejnere na lokacijama gde postoji dovoljno prostora i gde se mogu postaviti nadzemni kontejneri nije ekonomski opravdano i dovodi do velikih iracionalnih troškova koje plaćaju građani.

Građani moraju imati kvalitetnu uslugu, baziranu na efikasnom i racionalnom sistemu koje daje najbolji odnos zaštite njihovog zdravlja i cene koju plaćaju.

Značaj zaštite životne sredine i investicija Novosađani su prepoznali još pre 24 godine kada je 28.12.1995. osnovan prvi „Ekološki fond“, koji od tada neprestano od svih Novosađana prikuplja ekološki dinar kroz stavku EKO na računima JKP „Informatike“. Na ovaj način se svake godine prikupi oko 2 miliona evra za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji Grada Novog Sada. Kako se prikupljena sredstva troše i koliko su jasni prioriteti investiranja u zaštitu i unapređenje životne sredine u Novom Sadu može se videti na portalu nsekodinar.rs gde je data analiza prihoda i rashoda fonda.

Ono što je očigledno jeste da sredstva za investicije postoje i da ih mahom građani i privreda već izdvajaju, ali da se prioriteti nikako ne podudaraju sa onim na šta se prikuljena sredstva troše. 

Značaj investicije u Regionalnu deponiju u Novom Sadu je velik i imaće pozitivan uticaja na sve građane Novog Sada, ali i Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Beočina, Žablja, Srbobrana, Temerina i Vrbasa, jer kada Regionalna deponija bude izgrađena na nju će se na bezbedan način odlagati komunalni otpad ne samo iz Novog Sada već i iz svih navedenih opština.

Da bi se uspostavio efikasan sistem i njegova kontrola, kao i jasni ekonomski parametri, neohodno je da dođe do jasnog odvajanja troškova usluge odnošenja i transporta otpada od usluge deponovanja tj odlaganja otpada. Tek kada je sistem transparentan, jasno razdvojen i kada je uspostavljena racionalna upotreba resursa bazirana na struci i detaljnim analizama, možemo da govorimo o realnoj ceni koštanja odnošenja, transporta i odlaganja otpada i o tome koliko je potrebno sredstava i kako ih obezbediti. Sve dok se ovo nedesi paušalne procene da cene moraju da se povećaju jer se počinje sa poštovanjem zakona i zaštite zdravlja građana predstavljaju veoma lošu poruku, ali i priznanje da se trenutnim načinom upravljanja otpada zdravlje Novosađana narušava.