Inženjeri zaštite životne sredine su u saradnji sa partnerima iz organizacije GEYC realizovali omladisku razmenu, koja se odigrala u Branu (Rumunija) u periodu od 03.05. do 11.05.2022. godine. Na ovom projektu je učestvovalo 40 mladih iz 7 zemalja (Srbije, Rumunije, Letonije, Turske, Severne Makedonije, Španije i Italije). Našu zemlju je predstavljalo 6 mladih a kakva su njihova iskustva? Saznajte u daljem tekstu.

„Došao je kraj i ovom našem druženju, utisci su se slegli pa je red da se malo više kaže o ovoj uzbudljivoj pustolovini. Na put smo krenuli dan ranije kako bi proveli jedan dan u Temišvaru, tu smo prespavali i ujutro krenuli za Brašov pa zatim za Bran. U Temišvar smo stigli do podneva i imali smo ceo dan za razgledanje grada. Vreme smo iskoristili da se malo bolje upoznamo. Ujutro rano smo krenuli za Brašov, a zatim i za Bran. 

Grad je poznat po Drakulinom zamku, a mi smo iz smeštaja imali pogled baš na njega. U sobi smo bili izmešani sa učesnicima i ostalih država. Imali smo priliku da usavršimo znanje engleskog jezika, radili smo u interkulturalnom okruženju, imali priliku da vežbamo javni nastup, jasno iznosimo svoje stavove i upoznamo se sa Erazmus+ programom.“ – kaže Dragica Jovičić.

„Tema projekta EcoEcho je sama po sebi bila veoma zanimljiva i dnevno smo provodili 4h na radionicama raspoređenih u 3 termina. Svaka država je imala zadatak da osmisli aktivnost za određen dan. Pre same radionice smo imali razbuđivanja, što mi se baš dopalo, jer sam se osećala kao malo dete. Uglavnom prvi dan smo se upoznavali sa ostalim učesnicima i svi su bili komunikativni i pozitivni, što mi je posebno bilo drago. Najlakše nam je bilo da se sprijateljimo sa Makedoncima, kako zbog jezika tako i zbog njihove pozitivne energije. Kasnije smo se zbližili i sa ostalim učesnicima, jer smo uvek na radionicama bili u izmešanim timovima.“ – navodi naša učesnica i dodaje:

„Svaka radionica je bila zanimljiva na svoj način, ali ja bih lično izdvojila aktivnost koju su Turci pripremili. Imali smo 6 pitanja i morali smo da se formiramo u timove sa svojom državom, jer su pitanja bila vezana za stanje u našim državama. Tu smo mogli da uporedimo kakvo je stanje kod nas sto se tiče ekološke svesti, a kako je u drugim zemljama. Ostale aktivnosti su uglavnom bile bazirane na teme oko obnovljivih i neobnovljivih izvora energije, a naša tema aktivnosti je bila organizacija debate na temu GMO hrana (za ili protiv).“ 

„U pitanju je bila debata gde smo se podelili u 5 timova (2 za, 2 protiv i jedan tim sudija koji je imao zadatak da sasluša izlaganja i odluči ko je imao bolje argumente i izlaganje). Radi lakšeg saslušanja grupe, koje su bile za, smo spojili i isto tako grupe, koje su bile protiv. Svi su bili uključeni u istraživanje, ali kasnije kod izlaganja argumenata je bilo lakše da spojimo timove. Uglavnom radionice su bile veoma korisne, jer smo naučili neke nove stvari i utvrdili postojeće znanje. Žao mi je što dosta ljudi ne razmišlja o svojim postupcima prema planeti i nisu svesni posledica, koje nailaze.“ – nastavlja naša učesnica.

„Pored korisnog učenja imali smo i vremena za druženja. Sebastijan iz Letonije nas je naučio novu igru – Durak, koja se igra kartama, tako da smo skoro svaku pauzu koristili za igranje. Jedan dan je bilo organizovano i planinarenje od strane Letonaca, što je bilo veoma izazovno i teško. Posle toliko napornog dana rekao bi čovek da ćemo leći ranije na spavanje, ali to nije bio slučaj kod nas.

Svako veče je bilo rezervisano za žurke, tako da u suštini odmor nije postojao za nas. Jutra su bila kobna i svaki dan je sve manje ljudi dolazilo na doručak, što je bilo veoma interesantno! I pored svega toga na radionice se stizalo na vreme, jer ko bi zakasnio, sleduje mu kazna. Moj celokupni utisak je veoma pozitivan, stvarno je bilo lepo i volela bih opet da ponovim ovakvu avanturu! Želeli bismo da se još jednom zahvalimo @izzsns na pruženoj prilici i nezaboravnom iskustvu!“ – radosno zaključuje naša Dragica.