Zakon o upravljanju otpadom predstavlja ključni alat za unapređenje ili dodatnu degradaciju sistema upravljanja otpadom u Srbiji. Hitnost, dinamika i rokovi koje Ministarstvo zaštite životne sredine forsira u procesu izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom još nisu dobili jasno obrazloženje, ali se konture razloga polako naziru.

U skladu sa planiranom dinamikom rada Rešenje o formiranju radne grupe ZuO, održan je drugi zvanični sastanak u Palati Srbije, u utorak 9.9.2025. godine od 10 do 14 časova. 

Dinamika rada Radne grupe, nametnuta od strane Ministarstva zaštite životne sredine, podrazumeva sastanke utorkom, a rok za dostavljanje komentara na članove zakona do četvrtka, uz jasnu napomenu predsedavajuće da se neće vraćati na članove zakona koji su već razmatrani i da će se, ukoliko bude potrebe, glasati o pojedinim rešenjima.

Koliko je ovakva dinamika neadekvatna, a radna grupa više forma nego suština, najbolje pokazuje njen sastav. Ministarstvo zaštite životne sredine ima većinu – od 46 članova, čak 24 dolaze iz Ministarstva, uključujući i jednog predstavnika Agencije za zaštitu životne sredine, koja je pod njegovom direktnom upravom. Uz predstavnike ostalih sedam ministarstava (10 članova) i jednog predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, to čini većinu od 35 članova naspram preostalih 11 (6 predstavnika privrede, 1 predstavnika Privredne komore Srbije, 1 predstavnika javnih komunalnih preduzeća i 3 predstavnika organizacija civilnog društva).

Sastanak je započet iznošenjem primedbi predstavnika Inženjera zaštite životne sredine na Zapisnik sa prvog sastanka Radne grupe, u kojem nije naveden deo rasprave o predlogu nacrta izmena i dopuna zakona koji su predstavnici Ministarstva distribuirali na neuspešnom “prvom” sastanku, koji se zvanično nije ni desio. Primedba je izneta i na deo zapisnika gde stoji: “Napomenuto je da predstavnici civilnog društva mogu u svoje komentare integrisati i komentare drugih organizacija sa kojima sarađuju, a s obzirom da je njihova uloga u radnoj grupi da predstavljaju civilno društvo u celini.”
Da li je u pitanju licemeran odnos Ministarstva ili nespretna formulacija zapisničara, vreme će pokazati. Ipak, ostaje činjenica da u ovako nametnutoj dinamici nema dovoljno vremena ni resursa za konsultacije sa drugim OCD, jer od završetka sastanka do roka za slanje komentara protekne manje od 36 sati. Dodatno, Ministarstvo od 2021. godine nije raspisivalo konkurs za podršku civilnom sektoru, čime je dodatno oslabilo kapacitete OCD da se adekvatno uključe u ovako zahtevan proces.

Na navedene primedbe predsedavajuća se jasno ogradila od predloga izmena i dopuna zakona koje je Ministarstvo prethodno distribuiralo, naglasivši da su poslati bez njene saglasnosti i da neće biti uzeti u razmatranje. Nakon toga, zapisnik sa prvog sastanka usvojen je sa jednim glasom protiv (predstavnik Inženjera zaštite životne sredine).

Tokom skoro četvoročasovnog rada, Radna grupa uspela je da razmotri pristigle komentare do člana 7. zakona. Koji su predlozi usvojeni i na koji način, ostaje da se vidi u zapisniku, jer se iz same diskusije u pojedinim trenucima nije moglo jasno zaključiti šta je tačna formulacija koja je prihvaćena.

Predlog Inženjera zaštite životne sredine da se iz člana 5. stav 14), koji se odnosi na mobilno postrojenje za upravljanje otpadom, izbaci operacija R1 (korišćenje otpada prvenstveno kao goriva ili drugog sredstva za proizvodnju energije), nije naišao na podršku. Iako je ukazano da ovakva postrojenja nije moguće adekvatno kontrolisati kada je reč o zagađenju vazduha i drugim negativnim uticajima, predložena izmena nije prihvaćena. Posebno je problematično što je ključni dokument za korišćenje mobilnog postrojenja, koje ovaj član previđa,  saglasnost lokalne samouprave, čiji su kapaciteti za upravljanje otpadom izuzetno ograničeni.

Zbog planirane dinamike, kratkog vremena za raspravu i potrebe da se dodatno definiše termin trgovac otpadom, odlučeno je da se o tome raspravlja na nekom od narednih sastanaka.

Obim komentara i vreme potrebno za diskusiju jasno pokazuju da planirana dinamika nije adekvatna i da postoji ozbiljna opasnost da se dođe do situacije “što je brzo, to je i kuso”. Ipak, očigledno je da postoji snažna potreba za hitnim usvajanjem izmena zakona – iako je još uvek nejasno kome i zašto je ta hitnost potrebna.

Uzimajući u obzir sve što se očekuje od ovog procesa, još jednom pozivamo sve zainteresovane da svoje predloge dostave Ministarstvu zaštite životne sredine u okviru otvorenog procesa, koji traje do 02.10.2025. godine.

Inženjeri zaštite životne sredine, bez obzira na vrlo neravnopravan položaj i činjenicu da je nadglasavanje legitiman način donošenja odluka u ovakvom sastavu Radne grupe, nastaviće sa učešćem. Nažalost, ne postoji drugi način da se stekne rani uvid u planirane izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koje mogu imati ozbiljne posledice na stanje u ovoj oblasti.