Druga omladinska razmena “Turn on the Brain snd Go Circular!” se završila i ostavila učesnicima lepe uspomene i korisna znanja koja će poneti sa sobom. Ovoj razmeni je naša organizacija bila domaćin a ugostili smo mlade ljude iz Rumunije (GEYC), Severne Makedonije (VCS Skopje), Hrvatske (Eutopia) kao i naše srpske omladince. Podršku u realizaciji ovog projekta pružila je Fondacija Tempus i Erazmus+ program, OPENS kao i grad Novi Sad. A kakve utiske učesnici nose sa same razmene, najbolje će nam oni sami reći. Aleksandra Kalimančević deli svoja iskustva sa nama:

„Omladinska razmena Turn On The Brain And Go Circular za mene predstavlja jednu od najkorisnijih razmena na kojima sam imala priliku da učestvujem. Tema je bila jako zanimljiva i aktuelna i kroz radionice sam uspela da obogatim sopstvenu bazu znanja. Pored toga što sam unapredila sebe imala sam mogućnost da upoznam dosta divnih ljudi koji dele ista interesovanja kao ja.

Glavno pitanje koje nam je bilo postavljeno je: Da li je linearna ekonomija jedini model koji funkcioniše? Odogovor je- ne. Štaviše, ovaj model ne funkcioniše. Srbija se, kao i ostatak planete guši u deponijama, otpadnim vodama i drugim štetnim produktima ekonomskog modela sa kojima se ne postupa na pravi način. Rešenje nalazimo u cirkularnoj ekonomiji koja racionalno koristi resurse i iznova ih upotrebljava.

Ovo pitanje nam je otvorilo nova poglavlja u kojima smo analizirali kako možemo da doprinesemo održivosti životne sredine, umesto da na planetu gledamo kao na još jedan potrošni materijal. U vezi sa tim smo dobili zadatak da na neki način ispromovišemo principe održivosti.

Moj tim je napravio kratak video snimak u lokalnoj prodavnici koji je sugerisao da upravo u malim stvarima koje preduzimamo- kao što je to pitanje: „da li mi stvarno treba sve ovo što sam kupio?“,  leži veliki doprinos očuvanju našeg okruženja.

Pored brojnih promotivnih materijala odlučili smo da, kao dobar primer cirkularne ekonomije, napravimo sušaru od limenki i starog stakla i time im damo novu namenu, umesto da smo jednostavno dopustili da ih proguta deponija. Ovo je nešto što svako od nas može da napravi kod kuće, a u cilju toga smo kreirali video snimak kao uputstvo za njeno sastavljanje. Sušara napravljena po ovom principu se može koristiti za sušenje voća, zagrevanje prostorija i slično.

Tokom prezentacija svake od zemalja na temu energetske efikasnosti domova, saznala sam šta sve može da na tu efikasnost utiče, kao i dosta praktičnih saveta kako da je unapredim u sopstvenom domu.

Od velikog značaja je da shvatimo da ulaganje u energetsku efikasnost predstavlja investiciju, tj. da se tu sučeljavaju  naši ekonomski ciljevi sa ciljevima ekologije. Iako bismo na primer rešili da ubuduće zagrevamo naše domove pomoću peleta u početku bismo morali dosta novca da uložimo, ali bi nam se kroz par godina ta investicija isplatila, a sa druge strane koristimo princip cirkularne ekonomije time što dajemo novu svrhu piljevini koja bi se inače bacila.

Jako mi je drago što sam bila deo ove avanture i što sam imala tu privilegiju da sa neverovatnim ljudima provedem 9 dana na Fruškoj gori. Zahvalna sam svima što su nesebično delili iskustva i znanja i sigurna sam da posle ovoga nikada neću zaboraviti da isključim svetlo kada negde izađem.“ – radosno završava naša Saška.