Povodom izuzetno teške situacije izazvane požarom u Deliblatskoj peščari, u emisiji „Među nama“ na televiziji Nova S, u četvrtak, 20. avgusta, gostovao je Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

Prema dostupnim informacijama, JP „Vojvodinašume“, koje gazduje ovim područjem, uz pomoć sistema video-nadzora za ranu detekciju, prvu pojavu vatre registrovalo je 21. jula, dok je 5. avgusta objavljeno da je požar izmakao kontroli.

Novinarka portala „Kovinske info“ Violeta Živkov u direktnom uključenju prenela je utiske sa terena i govorila o problemima sa kojima se suočavaju vatrogasci i meštani koji već mesec dana pokušavaju da ugase požar.

Jezdimirović je naglasio da je posebno važno adekvatno upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, koja predstavljaju zajedničku imovinu i staništa autohtonih vrsta. Preventivno delovanje podrazumeva, između ostalog, održavanje protivpožarnih puteva i obezbeđivanje uslova i sredstava potrebnih za sprečavanje požara i efikasno reagovanje ukoliko do njih ipak dođe.

Potreba za ulaganjem u prevenciju postaje još izraženija usled klimatskih promena.

– Klimatske promene, koje su možda bile upitne pre deset ili dvadeset godina, sada su nam tu pred nama i možemo da ih vidimo svakodnevno, istakao je Jezdimirović, ukazujući na potrebu da se infrastruktura i način upravljanja prirodnim dobrima prilagođavaju novim klimatskim uslovima.

Tokom trajanja požara jedan od akutnih problema sa stanovišta životne sredine predstavlja zagađenje vazduha, usled emisije PM2,5, PM10 i sitnijih čestica koje mogu da dospeju u pluća, kao i različitih azotnih i sumpornih oksida i drugih zagađujućih materija.

Jezdimirović je podsetio da je Srbija nekada imala tri mobilne ekotoksikološke jedinice koje su mogle da izađu na lice mesta i izmere zagađenje, dok je danas, prema njegovim rečima, operativna samo jedna. Naglasio je da bez merenja nema ni tačnih informacija o konkretnom zagađenju na području pogođenom požarom.

Takođe, neophodna je komunikacija sa institutima za javno zdravlje kako bi građani dobili jasne preporuke kako da se ponašaju u slučaju požara – da li treba da smanje aktivnosti na otvorenom, koriste zaštitne maske ili smanje provetravanje prostorija.

Govoreći o požarima i njihovim posledicama, Jezdimirović je posebno ukazao na učestale požare na deponijama. Kao jedan od aktuelnih primera naveo je deponiju u Bačkoj Palanci, koja je u poslednja dva meseca gorela tri puta.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2025. godine zabeleženo je 2.217 požara na deponijama.

– To znači da je svaki put vatrogasna jedinica morala da izađe i da ugasi taj požar. Jedan od uzroka požara na deponijama je neadekvatno upravljanje komunalnim otpadom, rekao je Jezdimirović. On je upozorio da izostanak mera i nesprovođenje pravila struke, nažalost, ne mogu ostati bez posledica.

O tome da li su iz požara u Deliblatskoj peščari izvučene pouke, prema njegovim rečima, moći će da se govori kada zaštićena područja dobiju veća budžetska sredstva za održavanje protivpožarnih puteva i preventivne mere, ali i kada budu sprovedene ozbiljne akcije rekultivacije.

– Moramo da shvatimo da je potrebno da se pripremimo za ovakve situacije. Ako nastavimo da ne radimo preventivne mere, one će biti sve češće i sve gore po nas, zaključio je Jezdimirović.

/Snimak gostovanja moguće je pronaći na zvaničnom Youtube kanalu Nove S./