Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice u sredu 22. aprila, u Sremskim Karlovcima, organizovali su konferenciju posvećenu temi klimatske adaptacije, sa posebnim fokusom na pitanja upravljanja vodama i otpadom, odgovoru na ekstremne vremenske pojave i ulozi koju imaju zelene površine u urbanim sredinama.

Nataša Đereg, direktorka i projektna menadžerka Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, rekla je da kod nas preovladava mišljenje da se životnom sredinom treba baviti kada država bude bogata. Istakla je da, kada je u pitanju upravljanje otpadom, ono u Srbiji nije uređeno na najbolji način. Đereg je napomenula i da su u sprovođenju zadatog u procesu pridruživanja Evropskoj uniji kroz Poglavlje 27, koje se odnosi na klimu i ekologiju, najveći problem  neadekvatni administrativni kapaciteti na svim nivoima, pre svega manjak inspektora i stručnjaka.

Redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu i klimatolog Vladimir Đurđević mišljenja je da se adapatacija na klimatske promene u Srbiji još uvek sprovodi sporo i da se jedino u poljoprivredi beleže pozitivni pomaci. Đurđević je posebno istakao projekat energetke efikasnosti zgrada, kao primer adaptacije koji nije sproveden odgovarajuće. Naime, kako je objasnio, ulaže se veliki novac a sam projekat sprovodi se po tehničkim proračunima za izolaciju koji su urađeni na osnovu temperature od pre 50 godina umesto prema projekcijama klime za sredinu 21. veka.

Igor Jezdimirović, predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, govorio je o povezanosti klimatskih promena i upravljanja otpadom, s posebnim osvrtom na to da nepravilno upravljanje otpadom dovodi do povećanja gasova sa efektom staklene bašte i požara na deponijama.

U piramidi upravljanja otpada, kako je objasnio, prvo se sprovodi prevencija nastajanja otpada, zatim se radi na ponovnoj upotrebi već korišćenih stvari za druge namene, nakon toga sledi reciklaža, potom izvlačenje energije iz otpada, a tek na kraju odlaganje na deponije.

– Najveći deo našeg komunalnog otpada, 1,3 kilograma po čoveku dnevno, odlazi na nesanitarne i divlje deponije koje nemaju nikakve mere zaštite za razliku od sanitarnih gde nema kontaminacije tla i podzemnih voda od procedne vode iz otpada i gde nema požara – istakao je Jezdimirović.

On je podsetio i da je Fond za zaštitu životne sredine u Srbiji ukinut 2013. godine, kao i da od 2015. nema namenskog korišćenja sredstava iz budžeta Srbije – samo 50 odsto novca koji se preuzmu kao eko taksa vraća se u sistem zaštite životne sredine, najvećim delom za pokrivanje troškova reciklerima.

I panelisti i prisutni složili su se da je za uspešnu adaptaciju Srbije na klimatske promene potrebno da ova tema postane prioritet države, da se uskladi zakonodavni sistem, da se propisi dosledno primenjuju, odgovorni kažnjavaju, kao i da se zaštita životne sredine finansira kontinirano, svrsishodno i transparentno.

Konkrenecija u Sremksih Karlovcima prva je od tri razgovora koja su planirana u okviru projekta „Zelene agende izbliza“ sa ciljem jačanja javnog dijaloga i učešća aktera u temama Zelene agende na lokalnom nivou.

Snimak konferencije dostupan je na Youtube kanalu Centra za održive zajednice.