Studijska poseta Vijetnamu imala je za cilj upoznavanje sa sistemom upravljanja otpadom i uticajem klimatskih promena na razvoj života i ekonomije. Specifičnost Vijetnama ogleda se pre svega u dugoj obali, populaciji od preko 100 miliona stanovnika, raznovrsnim klimatskim uslovima, političkom uređenju, ali i u velikoj povezanosti stanovništva u ruralnim područjima sa poljoprivredom.

Najveći grad, Ho Chi Minh (Sajgon), sa populacijom od preko 14 miliona stanovnika i značajem za ekonomiju, predstavlja centar svih dešavanja na jugu zemlje. Grad je smešten u delti reke Mekong, ključnog regiona poljoprivredne proizvodnje. Ho Chi Minh dnevno proizvodi oko 14.000 tona otpada, od kojih približno 10.000 tona čini komunalni otpad. Ova količina otpada prikuplja se i odvozi kroz dobro organizovan sistem, što je posebno izazovno zbog izuzetno intenzivnog saobraćaja, i načina života u kojem se većina aktivnosti stanovništva odvija na trotoarima.

Postojeće zakonske regulative i strategije upravljanja otpadom, od nacionalnog do lokalnog nivoa, jasno propisuju da pokrivenost sistemom prikupljanja otpada mora biti 100 %, naročito u urbanim sredinama, te da selekcija na mestu nastanka otpada predstavlja jednu od ključnih mera za smanjenje količine otpada koji završava na deponijama, koje su i dalje dominantan način zbrinjavanja otpada. Primarna selekcija u velikoj meri oslanja se na neformalne sakupljače otpada, ali i na zaposlene u komunalnim službama koje održavaju čistoću grada. Zahvaljujući specifičnom političkom uređenju, angažovan je dovoljan broj ljudi da grad ostane čist, a neformalni sakupljači reciklabilnih materijala funkcionišu kao integralni deo urbanog sistema, podržani filozofijom mirne koegzistencije.

Analiza morfološkog sastava komunalnog otpada pokazuje da pored dominantne organske materije (preko 50 %), plastika čini oko 25 %, što je karakteristično za brzorastuće urbane centre u Aziji. Jednokratna plastika u značajnoj meri učestvuje u obezbeđivanju higijenskih uslova, naročito u prometu hrane i pića. Grad intenzivno radi na unapređenju sistema upravljanja otpadom kroz uvođenje primarne selekcije, razvoj sistema reciklaže i stvaranje preduslova za iskorišćenje energije iz otpada. Uticaj otpada na klimatske promene takođe se uzima u obzir, posebno jer veliki deo zemlje leži u deltama reka i na obalama mora, kojima preti podizanje nivoa vode.

Delta reke Mekong predstavlja poljoprivrednu okosnicu Vijetnama, sa proizvodnjom pirinča, voća i povrća, što čini osnovu domaće ishrane i značajan izvoz.
Klimatske promene utiču i na razvoj turizma, posebno na ostrvu Phu Quoc, u najjužnijem delu zemlje, u Tajlandskom zalivu, blizu granice sa Kambodžom. Ostrvo, koje je dobilo status posebne ekonomske zone, usmerilo je razvoj ka međunarodnom turizmu, koji je postao dominantna privredna grana pored ribarstva i građevine. Ostrvo ima oko 200.000 stanovnika, dok je broj turista u prvoj nedelji 2026. godine bio oko 45.000, što predstavlja rekord.

Sistem upravljanja otpadom na ostrvu zasnovan je na deponovanju, pre svega na dve najveće deponije, na severu i jugu ostrva. Glavni deo otpada čini plastika, dok se sekundarna separacija sprovodi kako bi se sprečio nastanak požara. Pilot projekat iskorišćenja energije iz otpada postojao je, ali nije dao zadovoljavajuće rezultate, pa se i dalje traže rešenja za unapređenje sistema i smanjenje deponovanja otpada. Redovne akcije čišćenja deponija i usmeravanja otpada na predviđena mesta omogućavaju očuvanje turističkog potencijala ostrva.

Analizom sistema upravljanja otpadom u Ho Chi Minhu i na ostrvu Phu Quoc može se zaključiti da sistem funkcioniše i unapređuje se, a donosioci odluka ozbiljno shvataju izazove u ovoj oblasti. Velika količina jednokratne plastike predstavlja specifičan izazov, koji može biti prevaziđen dodatnim istraživanjima i investicijama u materijale poput bambusovih vlakana. Ipak, uzimajući u obzir način života, jednokratna ambalaža će verovatno ostati značajno prisutna u upotrebi još duži period.