Svako uspešno preduzeće je priča za sebe, ali zajedničko im je da, kao po pravilu, uvek imaju mukotrpan početak. Ovaj put ne govorimo o preduzećima koja iz čistih resursa stvaraju i prodaju proizvode i usluge i pri tome iza sebe ostavljaju otpad, nego upravo o onima koji nastali otpad zbrinjavaju.

Ovu priču posvećujemo javnom komunalnom preduzeću iz ne tako daleke Slovenije, JKP „Snaga“ Maribor koji su odlučili otvoriti svoja vrata i predstaviti svoj razvojni put komunalnim preduzećima iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U okviru projekta Opštine sa nula otpada, ukupno 24 predstavnika javnih komunalnih preduzeća i predstavnika opštinskih/gradskih uprava iz projektnih pilot opština – Visoko, Ilijaš, Sarajevo Centar, Vladimirci, Krupanj i Bajina Bašta, družili su se u Mariboru, u dvodnevnoj studijskoj poseti JKP „Snaga“.

Prvi dan posjete učesnici su imali priliku upoznati se sa zakonskim legislativama koje podržavaju funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u Sloveniji, kapacitetima i sistemom odvojenog prikupljanja otpada i strukturom komunalnog otpada, kao i projektima koje je kroz svoj rad realizovalo JKP „Snaga“. Nakon inspirativnih prezentacija, predstavnici komunalnih preduzeća iz Bosne i Hercegovine i Srbije su diskutovali o problemima sa kojima se susreću u svojim lokalnim zajednicama, te su zajedno sabirali i predlagali o moguća rešenja.

Poznata kao najzelenija zemlja Evropske unije, Slovenija je sistem upravljanja otpadom razvijala prema principima nula otpada. Ovaj epitet zasluženo je ponela upravo zahvaljujući adekvatnom transponovanju EU direktiva i efikasnoj primeni u radu javnih komunalnih preduzeća u lokalnim zajednicama. Kao drugi grad po veličini u Sloveniji, Maribor je imao dug put da postane jedan od najčistijih gradova, kako u Sloveniji, tako i u svetu. JKP „Snaga“ je osnovano 1961. godine i tada je imalo svega 77 zaposlenih, 7 terenskih vozila, 2 kancelarije i 3 garaže. Danas, ovo preduzeće se može pohvaliti voznim parkom od čak 460 vozila, koja uveliko olakšavaju održavanje čistoće i pružanje usluga redovnog odvoza komunalnog otpada za preko 180.000 stanovnika u gradu Mariboru i još 9 okolnih opština.

„Uzimajući u obzir obim poslova preduzeća i upoređujući nas, raduje me što vidim da smo i mi napravili prave poteze i već sada zaista velike iskorake čiji se prvi rezultate vide u tome da je naš grad čist, nema više divljih deponija i odvoz otpada je redovan. Pozitivna iskustva kolega iz komunalnog preduzeća „Snaga“ Maribor ćemo preuzeti kako bi mesto nastanka komunalnog otpada bilo u budućnosti i mesto razdvajanja i selekcije, odnosno daljeg recikliranja, prema EU smernicama i politikama upravljanja i zaštitom životne sredine, za čisto naše Visoko.“ – ističe Almir Hadžialić, direktor javnog komunalnog preduzeća Visoko, jedan od učesnika studijske posete.

U svojim kapacitetima, između ostalog, JKP „Snaga“ raspolaže pogonom sortirnice i reciklažnim dvorištem gde građani mogu ostaviti svoj kabasti otpad, elektronski otpad, građevinski otpad, a imaju mogućnost dopreme i otpadnog jestivog ulja iz domaćinstva, kao i drugih vrsta otpada koji se ne prikuplja redovnom odvožnjom. Osim reciklažnog dvorišta, predstavnici komunalnih preduzeća i pilot opština posetili su i  pogon sortirnice vredan 12,5 miliona evra gde se razdvaja mešani komunalni otpad iz domaćinstava, a nakon fine kontrole, pakuju se aluminijum prve i druge klase, plastika, staklo i drugi materijali koji se zatim izvoze i prodaju kao sekundarna sirovina na tržištu zemalja Evropske unije.

„Danas smo ovde sa kolegama iz Bosne i Hercegovine i ono što smo mogli čuti jako je interesantno i primenjivo je u našim sredinama. Uvek je dobro čuti nove primere, nova iskustva, nove koncepte upravljanja otpadom i videti jedan ovako unapređen sistem, sličan našem u Bajinoj Bašti, ali ipak na nekom višem nivou. Ovde smo videli kako to odvajanje otpada ide dalje i ono što je najvažnije teži ka nula otpada. Sve se frakcije odvajaju, vrlo mali procenat ostaje, samo 5%. Ovi primeri će nam sigurno pomoći i doprineti daljem radu i unapređenju naših sistema upravljanja otpadom.“ – ističe Dragana Ivanović, predstavnica javnog komunalnog preduzeća „12. Septembar“ Bajina Bašta.

Učesnici studijske posete upoznali se sa tehnologijom i savremenom opremom, a predstavnici „Snage“ istakli su prednosti koje im donosi sortiranje otpadnih materijala. Kako navode, sve počinje na mjestu nastanka otpada, odnosno u domaćinstvima – ključni faktor održivosti ovog sistema je upravo odvojeno odlaganje. U skladu s tim, JKP „Snaga“ osnovala je savetodavni terenski tim koji, uz prepoznatljivi slogan „Čisto moje mesto“, obilaze kante za otpad u dvorištima domaćinstava te savetuju i opominju građane koji se još uvek ne snalaze u novom sistemu odvojenog odlaganja otpada. Cilj studijske posete je praktično upoznavanje sa primerima dobre prakse u JKP „Snaga“ u Sloveniji, ali i međusobna razmena znanja i iskustava između predstavnika komunalnih preduzeća iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Projekat Opštine sa nula otpada finansira Evropska unija u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sa ciljem postizanja dugoročne resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije, projekat zajedno implementiraju Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21 iz Sarajeva (BiH) i Inženjeri zaštite životne sredine – EEG iz Novog Sada (Srbija). Projektom se nastoji ojačati održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbija – BiH. Implementacija je započela 1. marta 2021. godine, a trajaće 24 mjeseca. Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija Republike Srbije (CFCU). Ukupni budžet projekta je 413.608,44 EUR, od čega je Evropska unija obezbedila 351.567,17 EUR bespovratnih sredstava.

 Uz slogan Brojimo do nula, u okviru projekta je pokrenuta kampanja na društvenim mrežama Facebook i LinkedIn koja ima za cilj jačanje javne svesti u prekograničnom području.

Projekat Opštine sa nula otpada se zahvaljuje JKP „Snaga“ Maribor na izuzetnom gostoprimstvu, a posebno predavačima Nenad Duvnjak, Darko Bečaj, Špela Vajda i Lara Lizi na nesebično podeljenom znanju i iskustvima.