U okviru emisije „Probudi se“ na televizija Nova S, u ponedeljak 12. oktobra predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine MSc Igor Jezdimirović govorio o najavljenom uvozu otpada iz evropskih zemalja za potrebe industrije, mogućnostima njegovog energetskog iskorišćenja i problemima u sistemu upravljanja otpadom u Srbiji.

Republika Srbija je prošlog februara podnela zahtev Evropskog komisiji da bude uvrštena na listu zemalja kojima će biti dozvoljen uvoz određenih vrsta neopasnog otpada iz Evropske unije radi ponovnog iskorišćenja. Dok evropske zemlje imaju višak selektovanog otpada pripremljenog za energetsko iskorišćenje, u Srbiji velike količine otpada završavaju na divljim i nesanitarnim deponijama, gde zagađuju životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi.

„Prvo što moramo da shvatimo je da otpad jeste resurs, ali samo onda kada se njime pravilno upravlja“, istakao je Jezdimirović.

On je ukazao je na paradoks da otpad u Srbiji gori na deponijama i zagađuje životnu sredinu, dok istovremeno privreda ima potrebu za energentima koji se mogu dobiti njegovom preradom. Svaki građanin dnevno proizvede oko kilogram i 300 grama otpada, ali nedostatak organizovanog sistema za njegovo razdvajanje i obradu dovodi do toga da veliki deo tog resursa postaje izvor zagađenja.

Da bi otpad mogao da se iskoristi kao resurs, neophodno je poštovati hijerarhiju upravljanja otpadom: najpre sprečavati njegovo nastajanje, zatim omogućiti ponovnu upotrebu i reciklažu, a energetsko iskorišćenje primeniti na otpad koji se ne može iskoristiti na te načine. Na deponije bi trebalo da odlaze tek ostaci nakon odgovarajućeg tretmana. Međutim, kada se različite vrste otpada pomešaju, otežava se njihovo dalje iskorišćenje, pa veliki deo završava na deponijama umesto da se pravilno razvrsta i obradi.

Za energetsko iskorišćenje pogodan je otpad koji nakon selekcije ima odgovarajuću energetsku vrednost. Jezdimirović je objasnio da se takav otpad može koristiti u insineratorima – specijalizovanim postrojenjima za spaljivanje ili kao alternativno gorivo u cementarama. Ipak, energetsko iskorišćenje ne sme da bude zamena za reciklažu: materijali koji mogu da se recikliraju, poput plastičnih flaša, trebalo bi najpre da budu izdvojeni.

Poseban problem predstavlja organski otpad, koji prema rečima Jezdimirovića čini oko 50 odsto komunalnog otpada u Srbiji. Umesto da se odlaže zajedno sa ostalim otpadom, trebalo bi ga usmeravati na kompostiranje i proizvodnju biogasa. Tako bi se smanjila količina otpada na deponijama, a dobili bi se kompost i energija. Izdvajanje organske frakcije važno je i za pripremu preostalog otpada za energetsko iskorišćenje.

Jezdimirović je govoreći o problemima u sektoru upravljanja otpadom u Srbiji, istakao da novca ima ali da nedostaje volja i želja kod donosilaca odluka da se problemi zaista reše. Naglasio je značaj uvažavanja struke, kao i činjenicu da se upravljanje otpadom ne može posmatrati kroz kratkoročne političke i finansijske interese.

„Evropska unija je rekla da će do 2030. godine samo 10 odsto otpada koji se prikupi moći da ode na deponije, sve ostalo će morati pre toga da bude tretirano ili reciklirano. Mi kod nas imamo drugu situaciju – najjeftinije je baciti otpad na divlju ili nesanitarnu deponiju jer trenutno za to nemate nikakav trošak. Time vi sve troškove prebacujete na buduće generacije jer će oni imati posledice: što po zdravlje, što kroz degradiranu životnu sredinu“, naglasio je Jezdimirović.

Na kraju razgovora on je apelovao na građane da u kućnim ložištima ne spaljuju plastiku, stare prozore, vrata i slične materijale, jer se njihovim sagorevanjem oslobađaju toksične materije. Takav otpad sme da se spaljuje jedino u specijalizovanim postrojenjima namenjenim za tu svrhu – insineratorima i cementarama.

Ceo razgovor može se pronaći na Youtube kanalu televizija Nova S.