25. 11. 2021.

Rešenja za “zeleniju” budućnost Evrope učesnika Mentorskog dana

Nakon uspešno održanog Mentorskog dana koji smo realizovali 30.10.2021, utisaka je bilo mnogo. Obzirom na nepovoljnu epidemiološku situaciju, čitav događaj smo realizovali u online formatu a učesnici su zajedničkim radom i iz udobnosti svojih domova osmislili nekoliko praktičnih predloga i rešenja za “zeleniju” budućnost Evrope. Mentorski dan je održan u okviru projekta “Euro ChangeMakers” koji […]

19. 11. 2021.

ZELENI KARAVAN: U Privrednoj komori Vojvodine održana konferencija posvećena ulozi civilnog društva u cirkularnoj ekonomiji

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” i udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u petak 19. novembra 2021. godine, u prostoru Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu, organizovali su konferenciju “Uloga civilnog društva u cirkulanoj ekonomiji”. Predstavnike i predstavnice udruženja i organizacija iz čitave Srbije ispred domaćina, Privredne komore Vojvodine, pozdravio je Zoran Trpovski, sekretar Udruženja […]

16. 11. 2021.

TOSCA Trening 2021 Drač, Albanija: Početak novih prijateljstava i saradnje između organizacija učesnica

Prošle nedelje, u periodu od 08.11 do 12.11.2021 održao se TOSCA Trening koje je imao za cilj da upozna predstavnike organizacija učesnica sa novitetima koje nudi novi sedmogodišnji progam u okviru Evropske inicijative za Solidarnost, odnosno European Solidarity Corps za period od 2021 do 2027. godine. Trening je održan u Draču (Albanija) u trajanju od […]

Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.