22. 7. 2022.

Finalni događaj projekta „EuroChange Makers“ u Bukureštu: Naši učesnici na Evropskom Hakatonu

Projekat „Euro ChangeMakers“ se polako privodi kraju a glavna svečanost projekta je bila održana od 06. do 08.07.2022. godine u Bukureštu na kojoj je učestvovalo četvoro mladih iz Srbije ispred „Inženjera zaštite životne sredine“ kao jedne od 17 partnerskih organizacija iz 17 zemalja Evrope. Cilj projekta je bilo afirmisati mlade na aktivno učešće u svojim […]

21. 7. 2022.

Mladi ambasadori pozitivnih promena na Zapadnom Balkanu

Klimatske promene nisu apstraktni koncept o nekoj dalekoj budućnosti. One utiču na živote mladih ljudi, a uticaće i u budućnosti. Posledice klimatskih promena su već očigledne i prisutne. Porast temperature, porast nivoa mora, zagađenje životne sredine i ekstremni vremenski događaji ne utiču samo na svet koji ostavljamo budućim generacijama, već utiču na svet u kome […]

13. 7. 2022.

Kako se borimo protiv Kralja Plastike – omladinska razmena “Youth against Plastic Empire”

Koliko koristimo plastiku u svakodnevnom životu, koje vrste plastike postoje i kako ona utiče na našu životnu sredinu i zdravlje ali i kako da promenimo neke navike su teme kojima smo se bavili tokom omladinske razmene “Youth against Plastic Empire” koju smo organizovali u periodu od 5. do 13. jula. U razmeni je učestovalo 24 […]

Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.