20. 7. 2020.

Prikupljanje farmaceutskog otpada od građana u Novom Sadu

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u saradnji sa Zaštitnikom građana Grada Novog Sada započinju niz aktivnosti koje će biti fokusirane na rešavanje problema nepravilnog odlaganja farmaceutskog otpada u Novom Sadu, odnosno otpada koji se sastoji od neupotrebljenih lekova i lekovitih sredstava, a koji moraju biti propisno uništeni.    Naime, postojeći pravni okvir koji reguliše predaju […]

19. 6. 2020.

Održan konsultativni doručak u Kući Ujedinjenih nacija

U petak, 19. juna 2020., Tim Ujedinjenih nacija okupio je predstavnike i predstavnice organizacija civilnog društva koje se bave životnom sredinom kako bi im predstavili nacrt svog petogodišnjeg plana. Sastanku su prisustvovale organizacije članice Koalicije 27, a medju njima bili su prisutni i predstavnici udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.  Najpre je predstavljen nacrt programa Ujedinjenih […]

18. 6. 2020.

Snažno zeleno – Program podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica

Poziv za podnošenje projektnih ideja  Bavite se zaštitom životne sredine i klimatskim promenama u svojoj zajednici?   Brine vas zagađen vazduh, previše otpada, nedovoljna briga o rekama, način na koji donosioci odluka tretiraju prirodu i klimatske promene?   Imate jasnu ideju kako se ovi problemi mogu rešiti?  Građani su vam važan saradnik u tom poslu?  U tom slučaju – ovo je poziv za vas!  – Prijavite se! – […]

Water fest
Eko dinar
E projekti

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati na razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.