22. 9. 2020.

#Šta nam teško da očistimo- Velika volonterska akcija

Kako bi se sanirale posledice bacanja otpadaka nakon turističke sezone 2020. godine u Srbiji, organizovaće se velika volonterska #Šta nam teško da očistimo akcija koja se održava u subotu, 26. septembra. Velika jednodnevna volonterska akcija će uključiti ukupno 150 volontera na 10 lokacija po Srbiji koji će donirati preko 1000 volonterskih sati. Velika volonterska akcija […]

9. 9. 2020.

Napad na ekološke aktivistkinje – saopštenje za javnost

Serijom uvredljivih tekstova napadnute su ekološke aktivistkinje Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Mreža „Pošumimo Vojvodinu“, čije su pomenute organizacije članice, najoštrije osuđuje ove napade. Ove dve sjajne aktivistkinje godinama se pod svojim imenom i prezimenom, hrabro i javno bore za interese […]

2. 9. 2020.

Mišljenje o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu kompanije Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin

U maju ove godine kompanija Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin (LLIE) uputila je Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja(Zahtev) za projekat “Kompleks objekta proizvodnih pogona za proizvodnju pneumatika sa pratećom infrastrukturom”, ali je u svom zahtevu propustila da studijom obuhvati veoma bitan objekat valjare u kojoj se vrši proces vulkanizacije a koji je deo […]

Water fest
Eko dinar
E projekti

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati na razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.