23. 11. 2022.

Koalicija 27: Životna sredina (ni)je prioritet: Zagađenje sve veće, a budžet za milijardu dinara manji

Beograd, 23. novembar – Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će ulaganje u zaštitu životne sredine ostati jedan od prioriteta i u narednom periodu i dodala da je u prethodne dve godine najviše urađeno za čistiji vazduh u Srbiji. Sa druge strane, rebalansom budžeta za 2022. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva […]

21. 11. 2022.

OPŠTINE SA NULA OTPADA: Očišćene divlje deponije u pilot opštinama u Srbiji

Neefikasan sistem upravljanja otpadom predstavlja značajan problem za životnu sredinu i opšte zdravlje za sve stanovnike zemalja Zapadnog Balkana, pa su tako posledice ovog problema vidljive i u Srbiji. Prema podacima iz novog Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine, na području Srbije postoji preko 3.500 divljih deponija. Novi program […]

6. 10. 2022.

Omladinska razmena EnviroPreneurs Generation: Preduzetništvo mladih kao šansa za održivi razvoj lokalnih zajednica

Od 24. septembra do 2. oktobra održana je omladinska razmena EnviropreneursGeneration, u organizaciji CoconutNetwork, omladinskog udruženja iz Luksemburga. Zajedno sa vršnjacima i vršnjakinjama iz ukupno 8 zemalja, u toku sedmodnevnog programa koji je realizovan na ostrvu Flores, koje pripada grupi Azorskih ostrva (Portugal), ukupno 42 mladih učilo je o značaju očuvanja resursa i omladinskom preduzetništvu.  […]

Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.