27. 5. 2020.

Koalicija 27 uputila komentare povodom planirane gradnje u nacionalnom parku Đerdap

Članice udružene u Koaliciju 27 uputile komentare na Elaborat za rani javni uvid Plana detaljne regulacije zaštićenog područja „Arheološkog lokaliteta -Lepenski vir“ sa preporukama da se uključe relevantni organi: Ministarstvo životne sredine i Javno Preduzeće „Nacionalni park Đerdap“, kao i da se uskladi sa Odlukom o pristupanju izradi Plana, proširi radni tim stručnjacima iz oblasti […]

7. 5. 2020.

Članice Koalicije 27 uputile apel vlasti u Srbiji: Ubrzajte prelazak na klimatski neutralnu privredu

Organizacije civilnog društva udružene u Koaliciju 27, Svetska organizacija za prirodu (WWF); Alternativa za bezbedne hemikalije- Alhem; Beogradska otvorena škola; Climate Action Network(Mreža za klimatske akcije); Centar za unapređenje životne sredine; Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije; Inženjeri zaštite životne sredine; Udruženje Jedan stepen Srbija i Mladi istraživači Srbije uputili su apel državnom vrhu […]

4. 5. 2020.

Saopštenje za javnost – U Fondu za šume nema para za pošumljavanje

Kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, što je u planu da se usvoji na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine (7. maja), onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni. Takvo ophođenje je pogubno i neodrživo. U planu je da se na sednici […]

Water fest
Eko dinar
E projekti

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati na razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.