5. 5. 2026.

Prijavi se za volontersku akciju „Volontera za prirodu“: Uređenje izletišta „Sićevački podrum“

Ako voliš prirodu, želiš da upoznaš nove ljude i uradiš nešto konkretno za životnu sredinu, pridruži nam se na volonterskoj akciji u okviru projekta „Volonteri za prirodu“. Volontiranje je prilika da stekneš nova iskustva, upoznaš sjajne ljude i budeš deo inicijative koja direktno doprinosi obnovi prirode. Zato zasuci rukave, uprljaj ruke i pomozi da očistimo […]

više

30. 4. 2026.

WeBalkans: Na dvodnevnom skupu u Beogradu predstavljena kampanja „EU with YOU“

Regionalna platforma WeBalkans 29. i 30. aprila organizovala je u Beogradu „Content Creation Hub“ – događaj koji je okupio novinare, stručnjake za komunikaciju, preduzetnike i predstavnike EU iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije. Fokus razgovora bio je na povećanju vidljivosti podrške EU regionu i konkretnom povezivanju sa građanima. U […]

više

27. 4. 2026.

ZAJEDNIČKO SAOPŠTENJE: Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da izbegnu dalju zavisnost od gasa i fokus stave na obnovljive izvore energije

Na samitu „Inicijative tri mora“, koji se održava 28. i 29. aprila u Dubrovniku, planirano je potpisivanje sporazuma o gasnom interkonektoru između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Organizacije civilnog društva upozorile su da bi ovakvi projekti, umesto da predstavljaju alternativu za ruski gas, značajno povećali potrošnju ovog energenta u regionu i njegovu zavisnost od uvoza […]

više

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO₂), metan (CH₄), vodena para (H₂O), azot-suboksid (N₂O), ozon (O₃) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom. Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.