15. 9. 2021.

Nordijska iskustva kao podsticaj za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji

U okviru projekta koji ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske sprovode u našoj zemlji, u sredu 15. septembra, u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu, održana je konferencija “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva”. Događaj je imao za cilj podizanje svesti najznačajnijih lokalnih aktera o važnosti cirkularne ekonomije i prenošenje nordijskih znanja i […]

13. 9. 2021.

OMLADINSKA POLITIKA: Održane konsultacije o izmenama i dopunama Zakona o mladima

U prostoru Omladinskog centra OPENS u Novom Sadu, u ponedeljak 13. septembra održana su dva okrugla stola povodom izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o mladima i procesa revizije Nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2025. godine. Nakon pozdravnog obraćanja Dejane Vasić, pomoćnice za omladinu pokrajinskog sekretara za sport i […]

Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji uz pomoć nordijskih zemalja

Pod okriljem Nordijskog saveta ministara, Ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske, a u partnerstvu sa Privrednom komorom Vojvodine organizuju konferenciju “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji- nordijska iskustva”. Konferencija će se održati u sredu, 15. Septembra 2021. godine, sa početkom u 10:00 časova Ova konferencija je prva u seriji događaja na temu cirkularne ekonomije, u Novom […]

Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.