23. 2. 2024.

POZIV ZA UČEŠĆE U TESTIRANJU PRIRUČNIKA ZA MLADE „EKO PATROLE“

Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo da okupite grupu mladih i prijavite se za sedmomesečno testiranje priručnika „EKO PATROLE“. Kako bi priručnik radnog naziva „EKO PATROLE“ na najbolji način bio testiran i unapređen, u 5 zemalja (Italija, Mađarska, Hrvatska, Makedonija i Srbija) se od februara do septembra 2024. godine vrši testiranje priručnika, koji sadrži 8 modula. […]

22. 2. 2024.

Nakon sprovedenog naučnog eksperimenta donirale sredstva za aktivnosti Inženjera zaštite životne sredine

Docent dr Dragana Draganac sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njen kolega Kelin Lu sa Departmana za ekonomiju, Huazhong Univerziteta za nauku i tehnologiju, sproveli su istraživanje o uticaju prodruštvenih preferencija i brige o društvenom imidžu na vrednovanje društveno korisnih akcija na tržištu akcija. U okviru eksperimenta, proučavan je uticaj nefinansijskih vrednosti na vrednovanje […]

11. 12. 2023.

Uspešno realizovan seminar „Eko patrole za škole“

Trodnevni seminar pod nazivom „Eko patrole za škole“ održan je sa velikim uspehom od 8. do 10. decembra 2023. godine u Hotelu NORCEV na Fruškoj gori. Ova edukativna inicijativa privukla je značajnu pažnju, s obzirom da je pristiglo čak 79 prijava za učešće. Nakon pažljivog odabira, 25 učesnika/ca imalo je priliku da se upozna sa […]

Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.