24. 12. 2025.

Zeleni razgovori održani u Leskovcu, Valjevu i Novom Sadu – Predstavljen 12. izveštaj iz senke Koalicije 27

Tokom decembra 2025. godine, u Novom Sadu, Leskovcu i Valjevu održani su „Zeleni razgovori“ na kojima je predstavljen Izveštaj iz senke Koalicije 27 „Sistemska greška“, koji prati napredak Srbije u oblasti Poglavlja 27 (životna sredina i klimatske promene). Debate su ukazale na alarmantno stanje životne sredine u zemlji, posebno u oblasti zagađenja vazduha, upravljanja otpadnim […]

više

15. 12. 2025.

ZELENI RAZGOVORI u Novom Sadu

O problemima vodosnabdevanja u Novom Sadu i zaključcima Izveštaja iz senke Koalicije 27 Šta će biti sa snabdevanjem vodom u Novom Sadu, da li će se ponavljati viščasovne restrikcije koje smo imali ove godine? Šta su glavni zaključci ovogodišnjeg Izveštaja iz senke Koalicije 27 koja prati pridruživanje Srbije Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine […]

više

12. 12. 2025.

Održana dvodnevna radionica „Primena alata za procenu rizika po životnu sredinu i zdravlje – korak ka integrisanom upravljanju rizicima i unapređenju kvaliteta vazduha“o primeni alata za procenu rizika po životnu sredinu i zdravlje

U Hotelu Borkovac u Rumi, 8. i 9. decembra 2025. godine, održana je dvodnevna radionica pod nazivom „Primena alata za procenu rizika po životnu sredinu i zdravlje – korak ka integrisanom upravljanju rizicima i unapređenju kvaliteta vazduha“, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), u saradnji sa Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS) kao […]

više
Water fest
Eko dinar
E projekti Hakaton

Klimatske promene

Fotografija Pixabay, preuzeto sa Pexel

 

Klima na Zemlji se menja kroz celu njenu istoriju. Smenjuju se hladni i topli periodi, a do ovih promena dovode male varijacije u Zemljinoj orbiti koje utiču na količinu Sunčeve energije koja će stići do planete. Od prethodnog ledenog doba prošlo je 11 700 godina i u današnjoj klimatskoj eri svedočimo zagrevanju atmosfere. Ono što ovaj period razlikuje od svih prethodnih jeste uticaj ljudskih aktivnosti na brzinu zagrevanja. Kada govorimo o klimatskim promenama danas, mislimo upravo na ovu anomaliju u prirodnim ciklusima.

Efekat staklene bašte, kao opšte poznata pojava koja objašnjava način zagrevanja atmosfere, uvećava se povećanjem koncentracije gasova staklene bašte kao što su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), vodena para (H2O), azot-suboksid (N2O), ozon (O3) i dr. Ljudske aktivnosti koje direktno doprinose ovom povećanju su u najvećoj meri sagorevanje fosilnih goriva (u industriji i saobraćaju), deforestacija i intenzivna poljoprivreda.

Osim zagrevanja, klimatske promene nam donose i druge probleme poput topljenja glečera, porasta nivoa mora, promene u godišnjim dobima, ekstremne vremenske neprilike i acidifikaciju (zakišeljavanje) okeana.

Klimatske promene za mnoge znače ozbiljne probleme sa osnovnim životnim potrebama kao što su dostupnost čiste vode, hrane i energije. Preduzimanje urgentnih mera i akcija za borbu protiv klimatskih promena su jedan od ciljeva za održivi razvoj. Načini na koji će se države prilagođavati na klimatske promene značajno će uticati nа razvoj na globalnom nivou.  

Da bi se klimatske promene usporile i njihove posledice ublažile, u Parizu je 2015. godine usvojen Sporazum Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) kojim je definisan globalni cilj – ograničenje rasta srednje globalne temperature ispod 2°C. Trenutni Nacionalno utvrđeni doprinos Srbije je smanjenje emisije gasova staklene bašte od 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu i u skladu sa tim izrada Strategije klimatskih promena sa Akcionim planom.  Nacrt Zakona o klimatskim promenama je završen krajem 2019. godine i trebalo bi uskoro da bude usvojen, kao i revizija Nacionalno utvrđenog doprinosa koji bi trebalo da bude ambiciozniji od prvobitnog.