{"id":3919,"date":"2021-12-20T13:00:43","date_gmt":"2021-12-20T12:00:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/?p=3919"},"modified":"2021-12-20T13:31:12","modified_gmt":"2021-12-20T12:31:12","slug":"evropska-unija-podrzala-povezivanje-interesnih-strana-u-sektoru-upravljanja-otpadom-u-prekogranicnom-podrucju-srbije-i-bosne-i-hercegovine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/cerritos\/evropska-unija-podrzala-povezivanje-interesnih-strana-u-sektoru-upravljanja-otpadom-u-prekogranicnom-podrucju-srbije-i-bosne-i-hercegovine\/","title":{"rendered":"Evropska unija podr\u017eala povezivanje interesnih strana u sektoru upravljanja otpadom u prekograni\u010dnom podru\u010dju Srbije i Bosne i Hercegovine"},"content":{"rendered":"

U okviru projekta Op\u0161tine sa nula otpada<\/strong><\/a>, finansiranog od strane Evropske unije kroz IPA program prekograni\u010dne saradnje Srbija \u2013 Bosna i Hercegovina 2014 \u2013 2020<\/strong>, 16. i 17. decembra 2021. godine odr\u017eana je konferencija Brojimo do nula \u2013 Op\u0161tine sa nula otpada.<\/em> Bila je to prva od dve planirane konferencije, koje za cilj imaju promociju EU standarda, politika i praksi za pove\u0107anje resursne efikasnosti u sektoru upravljanja otpadom u prekograni\u010dnom podru\u010dju.<\/p>\n

Tokom dvodnevne onlajn konferencije, ukupno 18 vrhunskih predava\u010da i predava\u010dica iz Srbije i Bosne i Hercegovine je podelilo svoja znanja i iskustva sa preko 100 u\u010desnika iz javnih komunalnih preduze\u0107a, jedinica lokalne samouprave, ministarstava nadle\u017enih za resore upravljanja otpadom, odr\u017eivog razvoja i za\u0161tite \u017eivotne sredine, zelenih preduzetnika, u\u010denika i nastavnog osoblja iz obrazovnih ustanova, kao i ostalih relevantnih institucija i organizacija.<\/p>\n

Konferenciju su otvorili Igor Jezdimirovi\u0107, predsednik udru\u017eenja In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine i \u017divko Kola\u0161inac, \u0161ef Zajedni\u010dkog tehni\u010dkog sekretarijata IPA programa prekograni\u010dne saradnje SRB-BiH 2014 \u2013 2020, govore\u0107i o zna\u010daju i koristima konkretnih akcija prekograni\u010dne saradnje.<\/p>\n

Radni deo konferencije otvorila je \u0160ejla Mahmutovi\u0107, predsednica Centra za energiju, okolinu i resurse i voditeljka projekta, sa predstavljanjem projektnih aktivnosti i o\u010dekivanih rezultata. \u201ePreko 400 evropskih gradova je prepoznalo koncept nula otpada kao pokreta\u010d dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja lokalnih zajednica i strate\u0161ki se opredelilo za taj koncept. Vode\u0107i se EU praksama, kroz IPA projekat prekograni\u010dne saradnje Op\u0161tine sa nula otpada<\/em> nastoji se doprineti ja\u010danju ekonomskog razvoja u \u0161est pilot op\u0161tina: Bajina Ba\u0161ta, Vladimirci, Krupanj, Visoko, Ilija\u0161 i Sarajevo Centar\u201c, istakla je Mahmutovi\u0107.<\/p>\n

Prvi dan konferencije bio je posve\u0107en promociji iskustava dobrog upravljanja resursno efikasnijim sektorom od strane institucija iz BiH i Srbije, kao i lokalnim inicijativama za postizanje nula otpada, dok se drugog dana govorilo o nula otpada i cirkularnoj ekonomiji kao pokreta\u010dima ekonomskog razvoja, kao i naporima pripadnika lokalnih zajednica u kontekstu podizanja javne svesti o odr\u017eivim praksama potro\u0161nje i proizvodnje.<\/p>\n

\u201eCirkularna ekonomija je razvojna \u0161ansa za zemlje Balkanskog regiona. BIH i Srbija su na samom po\u010detku (su\u0161tinske) tranzicije. Klju\u010dno je da dru\u0161tvo usvoji narativ Evropskog zelenog dogovora<\/strong> kroz Sofijsku deklaraciju i razume vrednost o\u010duvanja prirodnih resursa i prepozna ekonomske benefite prelaska na cirkularnu\/zelenu ekonomiju i mogu\u0107nost novih poslovnih prilika koje ovaj ekonomski model donosi. Kroz pravne instrumente koje propagira cirkularna ekonomija mogu se propisati mehanizmi za zadr\u017eavanje postoje\u0107ih resursa u opticaju i zahtevi za kreiranje novog koncepta upravljanja otpadom-resursima u kontekstu dostizanja globalnih ciljeva: klimatska neutralnost kroz model cirkularne ekonomije. Pa\u017enju treba usmeriti i na dru\u0161tveni (ekonomski) napredak sa  fokusom da se osna\u017ee i podr\u017ee industrijski sektori za investicije u inovativni na\u010din poslovanja, kako bi privredni subjekti bili konkurentni na tr\u017ei\u0161tu. Tranzicija \u0107e biti uspe\u0161na, ako bude imala minimalni negativni uticaj po ekonomiju dru\u0161tva. Svi klju\u010dni akteri tranzicije (donosioci odluka, privredni subjekti i potro\u0161a\u010di) \u0107e doprineti ovom uspehu ako se aktivnosti sprovode sinhronizovano i partnerski. Potrebno je iskoristiti priliku za nove investicije u \u010diste tehnologije i omogu\u0107iti regionalnu saradnju u kontekstu cirkularne\/zelene ekonomije\u201c, poru\u010dila je tokom svog izlaganja Sandra Kamberovi\u0107 – regionalna pravna stru\u010dnjakinja za pitanja cirkularne ekonomije i za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Neke od klju\u010dnih poruka konferencije su:<\/p>\n