![\"\"](\"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/cerritos\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/75543756_625916491273108_3510165269374828544_n.jpg\")
<\/p>\nPro\u0161lo je ta\u010dno dva meseca otkako sam se vratila ku\u0107i i da budem iskrena imam utisak da sam skoro celu pro\u0161lu godinu sanjala, kao da se i nije desilo sve \u0161to se desilo poslednjih 9 meseci. Jo\u0161 uvek nemam utisak da sam se vratila ku\u0107i, kao da nisam svesna da sam se vratila i gde sam se vratila\u2026<\/p>\n
Bilo kako bilo, sve je pro\u0161lo i moram da vam priznam da je bila jedna luda vo\u017enja u pitanju. Jug Italije a posebno Napulj je svet za sebe. Glasni i srda\u010dni ljudi, uvek nasmejani i spremni da vam pomognu \u2013 ako znate italijanski, po\u0161to NIKO od me\u0161tana ne govori engleski. To nam je ve\u0107ini bila prepreka br.1 kada smo do\u0161li, a taj problem je bio re\u0161en odmah u martu i aprilu, intezivnim kursem italijanskog jezika u trajanju od 4 nedelje, gde smo, uz izuzetno harizmati\u010dne profesore brzo savladali osnove i bili spremni da se upustimo u ovu avanturu. Po\u0161to smo re\u0161ili problem jezi\u010dke barijere, bacilli smo se na stvaranje i re\u0161avanje drugih problema.<\/p>\n
\u017diveli smo nas \u0161estoro u jednoj ku\u0107i odmah pored mora. Ku\u0107a je imala ogromnu terasu sa koje se pru\u017eao fantasti\u010dan pogled na ostrva Capri i Ischiu dok se u daljini mogao videti Vezuv i Napulj. Zaista bajkovit prizor. Ujutro ustaje\u0161, skuva\u0161 sebi kafu i poku\u0161ava\u0161 da shvati\u0161 da li sanja\u0161 ili ne. Naravno, posle nekoliko meseci skine\u0161 ru\u017ei\u010daste nao\u010dare i vidi\u0161 stvari i ljude onakvima kakvi zaista jesu. Ve\u0107 tada mi je bilo jasno da \u0107e kulturolo\u0161ke razlike i razlike u ku\u0107nom vaspitanju ili nedostatku istog, zape\u010datiti na\u0161e odnose kao grupe za vijek i vijekova. Ali \u0161ta \u0107e\u0161, prihvati\u0161 da su i te stvari deo \u017eivota i fokusira\u0161 se na ono \u0161to je lepo u datom trenutku.<\/p>\n
\u0160to sam i u\u010dinila. Ono malo slobodnog vremena sam provodila lutaju\u0107i obalom, upoznaju\u0107i mesta, u\u017eivaju\u0107i u predivnim pejza\u017eima, najboljem sladoledu i pici na planeti i razgovoru sa divnim me\u0161tanima. Uvek bi se iznenadili \u0161to ih razumem i pohvalili moj italijanski, iako se iz aviona moglo \u010duti da sam strankinja. Uglavnom su se \u010dudili kada sam rekla da sam iz Srbije, ali tako sam se zapri\u010dala sa svakavim ljudima i naslu\u0161ala se svakakvih dogodov\u0161tina. \u010cak tri puta sam davala intervju za italijansku nacionalnu televiziju kada su pravili reporta\u017ee o na\u0161em rezervatu. Jednom za RAI1 a dva puta za RAI3, na italijanskom jeziku naravno. Dobar skor zar ne? Slobodne dane bih tro\u0161ila na putovanja. Posetila sam Rim, Taranto, Salerno I Firenzu. Anti\u010dku Pompeju i mesta oko Vezuva. \u010carobno. Topla preporuka.![\"\"](\"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/cerritos\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/72923370_426234814753183_752171691198644224_n.jpg\")
<\/p>\n
U okviru projekta M.A.R.E svako od nas je trebao da da neki svoj doprinos. Meni je zapalo da radim identifikaciju algi. O\u010di su mi ispale ali na\u0161la sam preko 50 vrsta makroalgi! Ostali su radili na letnijim radionicama za decu preko raspusta, na radionicama za srednjo\u0161kolce, identifikaciji organizama, na promociji svega \u0161to radimo na dru\u0161tvenim mre\u017eama\u2026 Da ne zalazim u detalje \u0161to se ti\u010de pojedina\u010dnih aktivnosti, sve to mo\u017eete pogledati na na\u0161oj FB stranici i sajtu Project M.A.R.E. Ono \u0161to je mene fasciniralo su boje Tirenskog mora. Sve vrvi od \u017eivota! \u010cim zaronite na samo metar-dva, pojavljuje se \u017eivopisan i \u0161areni svet koji nikada ranije nisam videla. Prelepe alge, ribe svih boja i veli\u010dina, pu\u017eeva, morskih je\u017eeva, predivno! Prvi put u \u017eivotu sam u prirodi videla \u017eivi koral! I morske kornja\u010de! Pisala sam vam o njihovom osloba\u0111anju ako se se\u0107ate. Zaista fantasti\u010dno!<\/p>\n
Kako je vreme prolazilo, morala da savladam meni osnovno oru\u0111e za rad u zalivu \u2013 kajak. Nakon nekoliko neuspelih poku\u0161aja, ovladala sam tim \u010dudom od 4m i nau\u010dila da manevri\u0161em njime kao da vozim bicikl. Fun fact, ina\u010de ne znam da vozim auto, ali sam zato nau\u010dila da vozim gumeni \u010damac. Ne biste verovali koliko ima osetljive komade.![\"\"](\"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/cerritos\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/75552964_538799280244126_3984468077059244032_n.jpg\")
<\/p>\n
Do\u0161lo je leto. Famozni rad u zalivu sa brodovima. \u0160ta je bio na\u0161 zadatak? Uvek je dvoje ljudi radilo u zalivu. U 10h bi nas dvoje \u010damac pokupio iz marine gde smo \u017eiveli i prevezao do zaliva (do kog se moze sti\u0107i isklju\u010divo pe\u0161ice po kozijim stazama ili \u010damcem). Jedan od nas bi uzeo kajak i tabelu za bele\u017eenje informacija o brodovima i odveslao do sredine zaliva \u010dekaju\u0107i nezvane goste. Kada bi se pojavili na horizontu, doveslao bi do njih, predao informacije i uglavnom ljudi su bivali fini i odlazili su ali bude i onih koji se vole raspravljati. Mi sve radimo na finjaka, informi\u0161u\u0107i ih i to je sve. A ako ba\u0161 tra\u017ee nevolju, tu je Obalska stra\u017ea koju uvek \u0161ef zove ako ba\u0161 ima problema. Nikad ne\u0107u zaboraviti kada sam jednom spre\u010dila sidrenje jahte du\u017eine preko 45m! Srce mi je si\u0161lo u pete jer je njihovo sidro bilo veliko kao moj kajak! Ve\u0107 sam krenula da se pozdravljam sa \u017eivotom\u2026 Oti\u0161li su nakon du\u017eeg ube\u0111ivanja kada je kapetan shvatio da mu ni \u0161arm ne\u0107e pomo\u0107i. Francuzi, najnedokazaniji od svih turista. <\/p>\n
Onaj koji bi ostao na obali bi bele\u017eio temperaturu vode na svaka 2h ili \u0161ta god je ve\u0107 trebalo. Smenjvali bismo se na sat i po vremena a zavr\u0161avali bismo u 18h, spakovali sve kajake u magacin, zaklju\u010dali infopoint i krenuli onom smr\u0107u od uspona nazad do civilizacije. Izgoreli, prljavi, polumrtvi i pregladneli. Tako je izgledao skoro svaki dan leti. I tako naredna 4 meseca do kraja septembra\u2026![\"\"](\"https:\/\/www.activity4sustainability.org\/cerritos\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/72915936_2184849705141660_5540984536029986816_n.jpg\")
<\/p>\n
Sa krajem sezone, sve se polako privodilo kraju. Svi smo odahnuli a ja nisam prestajala da brojim dane do povratka. Kako se nazirao kraj projekta, jaz izme\u0111u nas je bivao sve dublji i dublji a \u017eelja za premo\u0161\u0107avanjem sve manja i manja. Svi su samo \u017eeleli da idu ku\u0107i a ni ja nisam skrivala svoju nostalgiju. U poslednjih mesec dana sam uspela da posetim ostrva koja sam gledala \u010ditave godine, Capri I Ischiu. Vredeli su svaku paru.<\/p>\n
Kada se sve karte spuste na sto, ovo je zaista bilo fenomenalno iskustvo, ne\u0161to apsolutno neponovljivo i savetujem svakom ko je hrabar i radoznao da poku\u0161a. Da se otisne u nepoznato. Pa \u0161ta vam Bog da. Ionako nemate \u0161ta da izgubite… Ja sam se vratila sa novim ve\u0161tinama i nau\u010denim novim jezikom.\u201cMorate da odete da biste znali da se vratite\u201d. Ako budete imali sre\u0107e, tek tada \u0107ete shvatiti da su ljudi koji vas vole apsolutno neprocenjivi, nezamenljivi i \u010darobni i ovaj \u017eivot \u010dine iole podno\u0161ljivim. Shvati\u0107ete da fizi\u010dki kontakt nije preduslov za prijateljstvo i ljubav. I naravno, da vas vole oni koji su uz vas kada su vam najpotrebniji. Ni\u0161ta drugo zapravo i nije bitno.\u201cVoli vas onaj ko je tu. Ta\u010dka.\u201d Nikad nije do mesta, uvek je do ljudi. Uvek.<\/p>\n
A Italiju zaista treba do\u017eiveti. Kroz njihovu hranu, kulturu, muziku, ples i vino. Jo\u0161 ako znate jezik, otvaraju vam sasvim druga\u010dija vrata nego za ve\u0107inu turista. Ne postoji mesto na kome se ne\u0107ete spota\u0107i o neko umetni\u010dko ili arhitektonsko remek delo. Sofija Loren je govorila: \u201cJa nisam Italijanka, ja sam Napolitanka.\u201dNe dozvolite da vas zavaraju, srce Italije se nalazi na jugu. Najukusnija I najjednostavnija pasta. Mozzarella, paradajz i bosiljak. Prelepo more i jedna Margarita<\/em> za ve\u010deru. \u0160ta \u0107ete vi\u0161e? Te voglio bene assai, ma tanto tanto bene sai\u2026<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pro\u0161lo je ta\u010dno dva meseca otkako sam se vratila ku\u0107i i da budem iskrena imam utisak da sam skoro celu pro\u0161lu godinu sanjala, kao da se i nije desilo sve \u0161to se desilo poslednjih 9 meseci. Jo\u0161 uvek nemam utisak da sam se vratila ku\u0107i, kao da nisam svesna da sam se vratila i gde… <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2763,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_uag_custom_page_level_css":"","neve_meta_sidebar":"","neve_meta_container":"","neve_meta_enable_content_width":"","neve_meta_content_width":0,"neve_meta_title_alignment":"","neve_meta_author_avatar":"","neve_post_elements_order":"","neve_meta_disable_header":"","neve_meta_disable_footer":"","neve_meta_disable_title":"","ngg_post_thumbnail":0,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-2762","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\n