| Udruženje građana „Inženjeri zaštite životne sredine“ osnovano 2005. godine od strane inženjera, pravnika, studenata, mladih i malo starijih ljubitelja životne sredine.
Organizovani i udruženi oko zajedničke vizije bolje i zdravije budućnosti u kojoj će se životna sredina poštovati i ceniti, a ne eksploatisati i uništavati, članovi udruženja svojim aktivnim radom doprinose razvoju ekološke svesti, očuvanju i unapređenju životne sredine.
Organi Udruženja građana "Inženjeri zaštite životne sredine" su Skupština, Izvršni odbor i Nadzorni odbor.
Skupština
Skupštinu Udruženja građana »Inženjera zaštite životne sredine« čine svi članovi. Skupština bira i razrešava članove Izvršnog i Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor Nadzorni odbor pomaže, savetuje i kontroliše poslovanje Udruženja građana »Inženjera zaštite životne sredine«.
Izvršni odbor Izvršni odbor je izvršni organ Udruženja građana »Inženjera zaštite životne sredine«, koji se stara o sprovođenju ciljeva udruženja . Koordinatori projekata Koordinatore projekata bira predsedavajući Izršnog odbora. Koordinator projekat je dužan da u saradnji sa svojim timom organizuje i sprovede određenu aktivnost ili projekat u skladu sa principima i statutom udruženja. Izvršni odbor je dužan da koordinatoru projekta pruži podršku. Članstvo Član Udruženje građana „Inženjeri zaštite životne sredine“ može biti svako punoletno lice koje prihvata ciljeve Udruženja i Statut, a na osnovu preporuke jednog od članova. Odluku o prijemu u članstvo donosi Izvršni odbor. Članstvo se stiče potpisivanjem pristupnice. Član može istupiti iz članstva davanjem pismene izjave o istupanju. Članstvo u Udruženje građana „Inženjeri zaštite životne sredine“ prestaje dužom neaktivnošću člana. Odluku o prestanku članstva donosi Skupština, na predlog Izvršnog odbora. Član ima pravo da: 1) ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Udruženja; 2) neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini, kao i preko organa Udruženja; 3) bira i bude biran u organe Udruženja; 4) bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i aktivnostima Udruženja. Član je dužan da: 1) aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva Udruženja; 2) učestvuje, u skladu sa interesovanjem, u aktivnostima Udruženja; 3) obavlja druge poslove koje mu poveri Izvršni odbor. Kontaktiraj nas i pridruži se ! Pismo indijanskog poglavice Seattle-a iz 1854. godine Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Abraham Linkoln (1809-1865) ponudio je 1854. godine da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je obećan rezervat. Na tu ponudu je dobio odgovor od poglavice plemena Seattle. Ovo pismo se ubraja među najlepše i najdublje misli koje su ikada izrečene o našoj životnoj sredini i odnosu čoveka prema prirodi. Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Ako mi ne posedujemo svežinu zraka i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki kukac, sveti su u pamćenju i iskustvu moga naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenoga čovjeka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju, jer je ona majka crvenog čovjeka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisavo cveće naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici. Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda. Žubor vode glas je oca moga oca. Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i učiti našu decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam. Naš način je drugačiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čovjeka. A možda je to, jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mjesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca kukaca. A možda je to, jer sam divlji i ne razumijem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život, ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumijem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Zrak je skupocen za crvenog čoveka, jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana, on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je zrak skupocen za nas, da zrak deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mojem dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gdje će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći železni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Što god se dogodi životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu decu kao što mi učimo našu, da je zemlja naša majka. Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Što god čini tkanju čini i sebi samome. Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega. Videt ćemo. Jednu stvar znamo, koju će beli čovjek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njezinog Stvoritelja. Bijeli također trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noći ugušit ćete se u vlastitom smeću. Ali u vašoj propasti svetleti ćete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je donio na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji prirpitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gdje je gušter? Otišao je. Gdje je orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje. Indijanski poglavica SEATTLE (1790. – 7.6.1866.) Poglavica Seattle (ili Seath'tl) rođen je oko 1790. godine i bio je poglavica indijanskih plemena, koja su živela na pacifičkoj obali. Kada su sredinom XIX veka, male grupe belaca počele su dolaziti u ta područja. Poglavica Seattle, tada već mudar i iskusan ratnik, dočekao ih je s dobrodošlicom i živeo sa njima u prijateljskim odnosima. Kada je 1853. godine nekoliko belih doseljenika odlučilo da se nastani na samoj obali, uz zaliv Elliott, dali su tom malom gradiću ime Seattle, u čast prijateljskom starom poglavici. Belci su čak odlučili da plačaju određenu nadoknadu velikom poglavici, u znak zahvalnosti što im je dopustio da njegovim imenom nazovu gradić. Umesto da se bori protiv belaca, pokušao je da nauči njihov način života. On njih je naučio osnove katolicizma i postao pravedan vernik. Kada je 1866. godine poglavica Seattle umro, u otprilike 77. godini života, nije mogao znati da će, tada beznačajan, gradić koji nosi njegovo ime postati jedan od najvećih i najznačajnijih gradova na zapadnoj obali Amerike. Indijanski poglavica Seattle ušao je u istoriju svojim pismom – porukom koju je uputio 1854. godine američkom predsedniku, kada je ovaj izrazio želju da kupi velika područja indijanske zemlje na severozapadnom delu Amerike (danas država Washington) i tada obećao rezervat indijanskom narodu. To pismo „Belom čoveku“ i nakon više od 150 godina očarava dirljivom lepotom izraza, dubokim osećajem za prirodu i čovekovu okolinu. Stoga, neumanjenom snagom i danas opominje savremenog čoveka svojom svevremenom porukom. Indijanskom poglavici Seattle posvećen je Svetski dan zaštite životne sredine – 5. jun. |
